Po završetku koledža 21-godišnjakinja Sandra Donovan upoznaje Michael-a Callen-a.U potrebi za malo ljubavi uraditi razne stvari kako bi je dobila.U igri kontrole i strasti izgubiti će samu sebe.Samo je jedan muškarac može vratiti na pravi put.Mnog...
"Ponavljam.Osoba koja je provalila u moju firmu,je možda i osoba koja je podmetnula požar u kući tvojih roditelja"
"Podmetnula?" ponovila sam za njim."Neko je podmetnuo požar?"
"Može biti,ali još nismo sigurni"
Zašto bi neko uopšte podmetnuo požar mojoj majci?Kako je moja majka upletena u sve ovo?
"Hej..nemoj se ništa brinuti" rekao je čim je vidio moj izraz lica.
Da sve će biti u redu.Saznaćemo da li je podmetnut požar i sve će nakon toga biti u redu.
"Da..sve će biti u redu" ponovila sam.
******************************** Stigli smo do Michael-ove kuće.Prizor njegove kuće me više nije oduševljavao puno,navikla sam se na nju.Brzo sam raspakovala stvari i raskomotila se kao da sam u sopstvenoj kući.Ponovo sam se izgubila hodajući hodnicima njegove kuće.Bila je ogromna,više to ne bi ni nazvala kuća,bolje bi rekla da je to bila zgrada,u kojoj je samo on živeo.Na kraju sam se predala i ušla i crvenu sobu i kao i uvek opipavala svaki od bičeva.Taj običaj mi je bio pomalo čudan,ali morala sam da saznam kakvi su.Otvorila sam ladicu i pogledala raznih seks igrački.Brzo sam je zatvorila i zamišljala šta bi se desilo kada bi neko drugi ušao u ovu sobu i pogledao baš ovu ladicu.Bacila sam se na crni kožni krevet.
Koliko još devojaka je bilo ovde sa kojima je radio sve isto kao što i samnom radi?
"Tu si" rekao je otvorivši vrata.
"Aham" rekla sam kao curica od pet godina.
"Šta radiš ovde" uzeo je bič koji je bio pored mene i polako sa njim prešao po svome dlanu.
"Samo razgledam"
"Uvek razgledaš" promrmljao je."Da možda želiš nešto da radiš ovde" nabacio je vragolasti osmeh.
"Možda" osmehnula sam se prema njemu.
Prišao mi je i dao mi kratak poljubac na usne.Nasmijao se i uradio istu stvar tri puta.
"Ne bi trebao biti ovakav"
"Ne bi trebao biti pažnjiv?" pitala sam ga.
"Barem sada ne bi trebao" ponovo je nabacio svoj vragolasti smeh od kojeg su mi prošli trnci kroz telo.
Polako me je spustio na krevet i nagnuo se nada mnom.Poljubio me je,tako osećajno i strastveno da me je ostavio u želji da dobijem još takvih poljubaca.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Ovakvog Michaela još nisam videla.Nisam videla Michaela koji vodi ljubav ovako, uvek sam ga videla zapovedničkog i besnog u krevetu,ali ovaj put je bilo drugačije.Uzeo mi je ruke i uspravio ih prema vrhu kreveta.Nježno mi je prihvatio ruku kako bi je zavezao sa drugom.Iako je jako stegnuo konopac oko mojih ruku,bila sam usresređena na njegove poljubce dok mi je to radio.
Uzvukao mi je majicu do grudi i spustio nježan poljubac od stomaka do mojih gaćica.Malo sam se pomerila zbog uzbuđenja koje mi je prošlo kroz telo.Sve je radio tako polako,kao da je hteo da me muči i da me ostavi u priželjkivanju za njegov dodir na sebi.Mrzila sam biti ovako zavezana dok mi je on ovo radio.Htela sam biti slobodna.Skinuo mi je gaćice a ja sam se pomerala po krevetu kako bi mu pomogla.
********************************
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Odvezao mi je ruke i poljubio me prelazeći mi rukom preko butina.Još sam bila zadihana.Prihvatila sam ga za kosu i ponovo ga primakla sebi kako bi ga poljubila.Uzvratio mi je poljubac i legao pored mene.Zagrlila sam ga i prebacila nogu preko njegove.
"Michael?"
"Da?"
"Uvek ćeš biti uz mene,zar ne?" pitala sam ga dok sam se još više priljubljivala uz njega.
"Zauvek.Znaš,slučajno spojeni traju večno"
"Stvarno?" rekla sam sa nekom srećom u glasu,zato što mi je ličilo kao da on stvarno želi da ostanemo zajedno.
Telefon je zazvonio.Izvukao se iz mog zagrljaja i uzeo telefon u ruke.Odgovorio je na poziv,ostavljajući mene bez njegovog potvrđenja da će mo stvarno ostati zajedno.Krevet je odjednom postao hladan bez njega.Dok je pričao telefon uzeo je belu košulju koja je bila na podu.Oblačio ju je držajući telefon u svojoj ruci.Došao je prema meni i ugasio poziv.
"Moram ići,malena" da je mi je kratak poljubac na obraz.
"Sada?Gde?"
"Nešto je iskrslo na poslu,pa moram da dođem brzo" izašao je iz sobe ostavljajući me samu u njoj.
Frknula sam.Telefon mi je zazvonio.Helena je.Odgovorila sam na poziv
"Hejj,pa gde si ti?" rekla je sretnim tonom,kao da je bila srećna što sam se vratila kući. "Odma se nalazimo u parku moram ti nešto ispričati,i nemoj mi početi smišljati izgovore,ćao!" brzo je dodala,i spustila slušalicu tako da nisam imala vremena da odgovorim.
Ah,ta devojka.Ustala sam sa kreveta,mrzovoljna što se ponovo moram oblačiti.
