Jade Thirlwall's P.O.V.
Moji uzdisaji su bili brzi i kratki. Jedva sam dolazila do daha.U tom trenutku primjetila sam da Jessy i dalje čeka moj odgovor. Razmišljala sam je li ispravno li da joj kažem što mi se upravo dogodilo, ili da sve to ostavim za sebe? Razne ideje i premišljnja su dolazile u moju glavu i svaki tren sam se sve više osjećala nervoznom.
"I?" - radoznalo me upitala.
Tada sam odlučila da je ipak sigurnije ne priznati joj.Smislila sam prvu glupost koja mi je pala na pamet.
"Ovaj...." -nisam znala kako započeti.-" Ja....sam se bila izgubila...Da! Izgubila sam se . Jesam!" -Lupila sam najveću glupost koja je postojala u cijelom univerzumu.Bravo Jade,kako domišljato..
"U redu je . To se često dešava onima koji su novi u školi"-opušteno je rekla te smo krenule na sljedeći sat .Povijest.
Čim smo ušle u učionicu,osjećala sam se nekako sigurnije nego u prošloj.Ponašanje učenika bilo je bar malo mirnije.Samo malo.Ali,i to je bilo dovoljno da se bas malo opustim i uzivam.
Jessy i ja sjele smo u predzadnju klupu, red do prozora.
"Samo da te upozorim...ovaj profesor Kale , stvarno je strog.Najstroži profesor u fakultetu."-rekla je uznemirujućim glasom.
Uspjela me je malo zastrašiti,ali tu sam brigu odmah zaboravila čim sam vidjela tko je sljedeći ušao na vrata...Zvono je zazvonilo, a u učionicu je ušao onaj dečko frčkave kose, onaj s plavom kosom i za njima je išao onaj s crnom.
'Ne ne ne!!! Ne samo oni!'-mislila sam u sebi. Zašto baš oni moraju ići?Ok,Jade. Smiri se. Diši duboko.
Samo idu na isti sat kao i ti.To ne može biti toliko loše, zar ne?Pratila sam njihove pokrete.Ležerno i polako su ušli unutra te zaputili se k nama.
Onaj s plavom kosom i onaj s crnom ,sjeli su iza nas dvije. Od toliko slobodnih mjesta ,morali su sjesti baš tu?
Dečko s blago frčkavom kosom sjeo je u red do našega(red u sredini) i to baš u klupu nasuprot Jessy i mene.
Uzdahnula sam s olakšanjem,premda je klupa ispred nas također bila slobodna.Tu su sad sjedile dvije cure.
Nakon par minuta profesor Kale ušao je u učionicu.Užurbanim hodom došao je do svoga stola, i naglo bacio dnevnik na stol.Zvuk pada proširio se učionicom i svi smo se trznuli,te ga istog momenta pogledali. Na prvi pogled stvarno je izgledao kao strog profesor.
Bio je normalne visine, kratke kose i plavih očiju . Mislim da je imao oko 35-40 godina.
"Dakle danas počinjemo s novom lekcijom." -rekao je grubim glasom, na što mi je strah mi je ušao u kosti.
"Otvorite svoje bilježnice i počnite zapisivati." - još je više pojašao svoj glas.
Gledala sam oko sebe. Svi su pisali osim one dvojice iza mene i frčkavog dečka s moje desne strane, kojeg sam mrzila iz dna duše zbog onog događaja u WC-u."Gospodine Styles..."-prozvao je profesor nekoga i podigla sam glavu da vidim tko je to.
"Možete li nam reći kada je i kako umro Napoleon Bonaparte?"-nastavio je profesor s jednkim tonom jačine.
Nakon nekoliko trenutaka, on , dečko frčkave kose se podigao lijeno i uputio profesoru pogled pun mržnje.
"Šta mene briga kad je on umro!"-povikao je na profesora te nastavio -"Šta ako je umro?! Umro i što sad?!!"- jos više je pojačao ton svoga glasa da sam se na trenutak stresla.
Profesor mu je naglo prišao te rekao-" Slušaj...Harry..."
'Znači Harry se zove',pomislila sam.Ponovno sam obratila pažnju na njih.
"Ovo je posljednji put da tako razgovaraš sa mnom!"-vikao je profesor.
"Ako još jednom tako reaguješ,otići ću kod ravnatelja fakulteta i reći mu da te izbace iz škole."
"Radi šta hoćeš!"- Harry mu je odgovorio te sjeo na svoju stolicu.
Okej...ovo ponašanje je bilo neprihvatljivo.Blago sam pomjerila glavu i pogledala prema njegovom stolu.
Ovog puta naslonio se na stolicu i noge stavio na stol.Ovo stvarno treba pretati.
Mislim, dođe,upiše se na fakultet da bi na kraju radio... ništa??!
Moje razmišljnje prekinuo je profesor."Gospođice Thirlwall....možete li odgovoriti na pitanje kad je Napoleon Bonaparte umro?"-ponovio je profesor,ali ovoga puta glas mu je bio znatno blaži.
Lagano sam se ustala sa stolice i rekla-" Umro je 1821. godine ."
"Izvrsno Thirlwall. Sjedi!"- rekao je te sam polagano sjela."Jade šta se upravo dogodilo?"-upitala me je Jessy kad sam sjela.
"Na što misliš?"-upitala sam."Ovo je prvi put da je profesor bio blag prema nekome kad ga je pitao neko pitanje."-odgovorila je.
"Ummm stvarno ne znam. Mislila sam da je to uobičajeno"-sramežljivo sam priznala.
"Kako god"-rekla sam te se vratila predavanju.Osjetila sam neki predmet kako je pao na moje bilješke. Dolazio je od klupe iza mene ,gdje su sjedila ona dvojica.
Neprimjetno sam uzela papirić i pogledala prema profesoru.Trenutno je stajao ispred velike karte Francuske, i objašnjavao nešto.Stavila sam papir pod klupu i lagano ga razmotala.Pisalo je:'Thirlwall.....Um lijepo prezime .Pitam se da li ti je ime jednako lijepo ili možda još ljepše????
N.Horan'
Nesigurno sam se okrenula i susrela sa parom prelijepih plavih očiju i plavom kosom.
"I ?"-upitao je . Sigurno je mislio doznati moje ime.
"Ne tiče te se !"- rekla sam bjesno te se okrenula naprijed i nastavila slušat predavanje.
Par minuta poslije toga,osjetila sam nečiju ruku na mom ramenu.Naglo sam okrenula glavu .Ovoga puta dečko crne kose i čokoladnih očiju gledao je prema meni.
"Ponašaš se dedodirljivo,sigurno si dobra u krevetu!"-rekao je zavodljivo te oblizao donju usnu."Kako se usuđujes takvo što govoriti?"-pojačala sam glas i moja rečenica odjeknula je prostorijom.Svi su se okrenuli i pogledali me uključujući i profesora Kale'a.
"Ima li problema, gospođice Thirlwall?"-upitao je ljuto."Oprostite profesore ...nema"-sramežljivo sam odgovorila.
Nakon toga zvonilo je.
"Koji je sljedeći sat?"-upitala sam Jessy dok smo spremale knjige."Biologija"-rekla je te nastavila-"Izvini danas sam dežurna, moram ranije izaći da odem po neke stvari za biologiju."
"Naravno.Čekam te u učionici"-rekla sam te smo se pozdravile i ona je otišla.
Krenula sam izaći iz učionice,ali me je nečija ruka zaustavila spustivši se na moje desno rame.Uzdahnula sam polagano i okrenula susrevši se sa profesorom Kale'om...
YOU ARE READING
Storm /One Direction Fanfiction/
FanfictionJade Thirlwall je obična studentica koja, kao i svi drugi,živi normalno.Sve dok jednu večer ne napravi kobnu grešku koja će ju možda koštati i vlastita života.No,kakav je taj osjećaj biti kidnapovan te iste savršene večeri i biti odvezen dalje od sv...