Je l' on mene prevario? Ne kužim.. Onda je Mario pak potrčao za njom dok se ona vraćala nazad u taj bar.
Pa ja ne mogu vjerovat. A ja sam se zaderala:" Marioo!"
On se okrenuo:" Čekaj" onako šefovski.
Kako molim? Al' nisam čekala. Iskreno, bila sam užasno bijesna i samo sam krenula dalje.
Nisam ni hodat mogla od bijesa.
Sjela sam na neku klupu u parku. Stavila sam ruke preko lica. Bilo mi je užasno teško. Ne znam. Oću mu vjerovat. Potrčao je za njom. Ali zašto?
Nakon 5 minuta vidim da netko trče. Mario...
Vratio se. Sjeo je kraj mene. Ali ja sam i dalje bila bijesna. Nisam htjela razgovarat.
On je samo rekao:" Heej" cijeli uspuhan.
Moja kosa je prekrivala dio mog lica. Mario ju je nježno maknuo preko ramena.
"Heej, beba moja.. je l' to plačeš?"
Ja sam sjedila prekriženih ruku, skupljena.. nisam ništa rekla..
On:" Šta je? Isuse, plašiš me..."
Opet tišina par minuta koju je on non-stop prekidao..
On:" Lucia! Šta je bilo? E da, kako to da si došla u Torino, a nisi mi se ni javila? Aj molim te, bar mi to reci pa neću više pilat'"
A ja sam mu tiho i pognute glave govorila:" Htjela sam te iznenadit, tj. ispričat ti se za onu sliku.. al ti si mene iznenadio..."
On:" Iznenadio? Kako to misliš?"
Ja:" Rek'o si da me nećeš više pilat'. Muči sad"
On:" Oprosti.."
Htio mi je držati ruku, no ja sam se odmakla...
Bilo mi je hladno i to je on valjda primjetio te me ogrnuo svojom jaknom. No nisam ju skinula. Obožavala sam njegov miris. On me praktički i zaveo...
Opet tišina...
On:" Dopusti da ti objasnim barem"
Ja:" Šta mi imaš objasnit?"
On:" Pa sve si krivo shvatila."
Okrenula sam se i digla jednu obrvu.
On:" Gle, ja sam kriv.. nisam ti smio lagat.. par dana nakon što si ti otišla, došla je ona cura koju si vidjela tamo, ona koja me ošamarila... i počeli smo se družit, išli smo par puta na piće pa me pozvala na rođendan, a ja nisam mogao reć ne, jer kakav bi onda ja ispao?
*Naravno, samo na svoju guzicu misli*
" Pa sam došao. Ona me pitala je l' se mogu slikat s njom za uspomenu, al' nisam znao da će me poljubit. A nisam ju htio prekinut i reć *E stani, imam curu* neg' sam samo pustio.. nije sad da smo se.. khmm.. eto toliko.. vjeruj mi! Molim te! Ne bi te prevario ni za što na svijetu. Volim te više od ičeg'. Oprosti?"
Nakon tog monologa, ispružio je mali prst u znak pomirenja. A ja sam samo u glavi vrtila taj šamar..
I onda sam ga pitala:" A zašto te ošamarila onda kad te vidjela vani sa mnom?? "HEEEEEJ eo živa sam hehehe malo kratko al ndms sad pisat više I am sorry.. žao mi je šta nisam jučer i prekjučer napisala, al nisam imala vremena sorry😕 zato ćemo uskoro imat par dana slobodno pa ću više pisat.. ćaos hahaha volim vas❤❤❤👍
YOU ARE READING
Suđena im je ljubav!❤
Fanfiction25-ogodišnja djevojka Lucia svoj život provodi putujući, sve dok jednog dana ne dođe u Torino i to joj promijeni život.