14. Dio

690 42 2
                                    

*Na aerodromu*

Bilo je oko 5 popodne. Mario, Marko, Iva i ja smo sjedili u kafiću na aerodromu. Čekali smo naš avion. Ona žena je najavila naš avion za Zagreb.
Došao je taj trenutak. Taj trenutak rastanka. Iva i Marko su se grlili tamo sa strane, dok me Mario tako strasno poljubio da najrađe nikad ne bi otišla od njega. Suza je bila u mom oku. Mario me pogledao. Rekao mi:" Hejj, ne plači malena.. doći ćeš ti kod mene ili ja kod tebe uskoro.. ne brini!😇 Volim te!"
Ja:"Volim i ja tebe" i zagrlila sam ga. On je rekao:" Ali ja tebe više hehe"
Krenula sam prema onim vratima gdje se ulazi u avion. Mario me još držao za ruku. Išle smo u avion, no onda je Iva zastala, okrenula se i potrčala prema Marku. Skočila mu je u naručje i poljubila ga. To im je bio prvi poljubac. Nakon poljubca smo potrčale u avion. Možda bi bilo bolje i da smo zakasnile pa da imamo opravdanje neko zašto smo duže ostale😁.
U avionu je Iva samo brbljala o Marku.
Kad smo napokon sletjeli, na aerodromu su nas čekali moji roditelji. Došao je moj bratić i neki njegov prijatelj za kojeg, moram priznat, mislim da je zgodan.
Išli smo kod mojih doma večerat. Iva i ja smo prespavale tamo. Ujtro nas je probudio taj moj glupi bratić.
Na kraju mi je rekao:" E je l' znaš da Marin(prijatelj mog bratića) misli da si zgodna"
Zacrvenjela sam se. Ne znam jesam trebala ikom reć o Mariu i meni. Pitala sam Maria to. Rekao je da mogu bližnjima, ali da bi svoj privatni život htio sačuvati privatnim.
Iva i ja smo posljepodne išle prošetati centrom Zagreba.
*Aaaaaa kak sam glupaaa* razmišljala sam u sebi. Sjetila sam se da sutra igraju Dinamo i Juventus ovdje i da će Mario doć'. Aaaaa bar ne moram dugo čekat da ga vidim.

*Dan utakmice*
Iva i ja smo se spremale. Javile smo Marku i Mariu da dolazimo na utakmicu, mislim kakve bi mi to cure bile kad bi propustile tekmu svojih dečkiju hahaha. Navukle smo Juventusove dresove sa prezimenima Pjaca i Mandžukić💪. Išali su bratić i njegov frend s nama. Slikali su nas da se vide prezimena.
Bili smo na zapadu, iako je Iva preferirala sjever i navijanje 90 minuta bez prestanka.
.
Juve je pobjedio 0:4 i Iva je bila tužna hahaha. Mene nije toliko Dinamo zanimao.
Nakon tekme smo ispred stadiona čekali Marka i Maria. Kad su napokon izašli, Iva se tamo pobila s nekim curama samo da što prije dođe do Marka. Baš je nasilna ahahahah. Svi su htjeli slike i autograme. Napokoon su se razišli i Iva je skočila na Marka. Doduše i ja sam na Maria hahaha. Još smo tamo stali 10-ak minuta, no onda su oni rekli da su umorni i da stvarno moraju ići. A i već je bilo oko 23:30. Moj bratić i njegov frend su se čudili. Ali bile smo dobre pa smo im rekle sve i upoznale ih.
U Marinovim očima sam vidjela neku tugu. Možda se pak sad on zaljubio u mene.

Hello malo dugo mi je trebalo da ovo napišem sorry hahahah sad se treba zakuhavat ovo hahahah ako vam se sviđa votajte i shareajte i commajte 😇 poz lysm❤👍

Suđena im je ljubav!❤Waar verhalen tot leven komen. Ontdek het nu