Došle smo u taj kamp reprezentacije. Bilo je otprilike nas 20 cura i njih 8 A-reprezentativaca. To su bili Madžukić, Srna, Modrić, Rakitić, Subašić, Ćorluka i još su nama dali da biramo i pola nas je vikalo Pjaca, a pola Rog hehehe. Ipak su na kraju oboje došli.
Mogle smo ih pitati što nas je god bilo volja. Neke su pitale o nogometu, neke pak o privatnom životu i tako ahahah. Nakon toga smo išli igrati nogomet s njima. Iva i Darijo su bili kapetani. Iva je prvo birala Pjacu naravno. Pa onda Srna Modrića, Iva Mandžu, Srna Rakitića, Iva Subašića, Srna Roga i još su neke cure izbirali. Ja sam naravno igrala sa Ivom.
.
Na kraju je završilo 2:2.
.
Još su se neke cure išle slikat sa njima. Ja sam iz fore išla sa Mariom. Uhvatio me jednom rukom oko struka i skroz slijepio svoje tijelo s mojim. Nakon slike mi je šapnuo:" Volim te"(...)
Repka je otputovala u Albaniju gdje trebaju odigrati tekmu protiv Kosova. Iva, moj bratić Karlo, njegov frend Marin i ja smo išli isto. Avionom. Iva se boji letenja, a mene je to opuštalo.
.
》Sljedeći dan《
Cijeli dan smo proveli šetajući Skadrom. Bili smo u dresovima. Svi navijači koji bi prošli pokraj nas, počeli bi pjevati Bježite ljudi, bježite iz grada stiže ekipa pijanaaaaaa bježite ljudiii dok postojii nadaaa jer ovdje igra Hrvatskaaa i to volim kod nogometa.
Navečer smo išli na tekmu. Moj Mario je zabio hat-trick. Tako mi je drago zbog njega. I nakon što su ga otpisali i svašta pričali o njemu, on se vratio još jači. I to volim kod njega. Što nikad ne odustaje!
I opet smo ih čekali ispred stadiona, i opet sve isto..(...)
Prošlo je već tjedan dana. U tih tjedan dana repka je pobjedila Finsku. Opet je Mario riješio tekmu.
On se vratio nazad u Torino, a ja sam u Zagrebu.
Trenirala sam svaki dan naporno. I znate što? Idemo na turnir. U Torinu. Za tjedan dana. Vidjet ću Maria. Napokon. Fali mi. Užasno. Jako. Aaaaaaaaaa.
.
Bio je ponedjeljak, a nama je turnir bio u petak.
Nakon treninga, kad smo Iva i ja krenule doma, ispred stadiona su bili neki dečki. Ne znam tko su ni šta su. Nisam ih čak ni gledala. Jedan mi je prišao i poljubio me. Iz čista mira. Ne znam ni tko je. Drugi je to slikao. Ošamarila sam ovog šta je me poljubio.
Iva je napala ovog šta nas je slikao. Rekla mu je:" Dečko, izbriši to isti sekund, je l' jasno?"
Prijetila mu je prstom. On joj je odgovorio:" Ili kaj? Udarit ćeš me? Hahahahahahah"
Ostali su se smijali. Iva je rekla hahahaha i zdimila tog lika šakom. Ostali su se brže odmakli. No taj, što ga je Iva opalila, pljunuo je na nju i rekao joj:" Droljoo, a ova mala Madžina. Kae? Ne daješ mu dosta pa zato ne zabija?? Hahahahaha"
Onda je i meni prekipilo, pa sam ga išla udarit. Iva me preduhitrila te ga je opet svom snagom opi*dila. Išla mu je krv iz nosa. A jadan😑 Uzela sam mu mobitel i izbrisala one slike.
Otišle smo doma. Nismo htjele dizati preveliku prašinu oko toga, jer su to očito neke glupe budale bez života. Ufffff iznervirali su me. Užas.
.
.
》Utorak ujutro《
Probudilo me Ivino urlikanje.
Samo je ponavljala *Paaa odakle im te slike majku im milu i dragu aaaaaaaaaaa LUCIA KONJU DIŽI SE ŠTA JE OVO JA NE MOGU VJEROVAT*Heeej hahahahah glup nastavak a štaš nije niko pametan ni pisao jel hahahahaa neka ok hvala vam šta čitate ovo😁😊😊😂 volim vasss❤❤💪👍
VOCÊ ESTÁ LENDO
Suđena im je ljubav!❤
Fanfic25-ogodišnja djevojka Lucia svoj život provodi putujući, sve dok jednog dana ne dođe u Torino i to joj promijeni život.