Ljubav sve nadjača

Part 3.

Probudila sam se nekim cudom pre 12. Sisla na dorucak. Mama je spremala neke papire za posao. Kada me je ugledaala zacudila se "Saro, da li je moguce da si ustala pre 12", kroz veliki saljivi osmeh mi je rekla, "Naravno, sto ne bih, bilo je vreme".
"Hoces li molim te da mi sredis one papire u sobi, sve sam ih pobacala u zurbi, odoh na posao, volim te", "Hocu, volim i ja tebe".
Doruckovala sam, malo gledala seriju i otisla da sredim mami papire. Volim da je poslusam, mnogo je volim. Redjajuci ih naisla sam na papir na kom je pisalo moje ime "Sara Andrejevic". Izvadila sam taj papir i sela da procitam. Plakala sam i plakala... "Kako je moguce, kako su mogli da kriju ovo od mene?! Nee, ovo nije moguce", vikala sam po kuci. Izletela sam napolje i sela u parku, trebao mi je vazduh. Rukama sam pridrzavala glavu plakala. "Hej, Saro, jesi li to tii?", podigla sam glavu i ugledala Nikolu, gledao me je svojim svetlo plavim ocima i kao da su mi govorile da se smirim, samo sam ustala i skocila mu u zagrljaj. Plakala sam. Grlio me i pitao o cemu se radi, nisam imala snage da mu odgovorim. Seli smo i on mi je kupio vodu da popijem da se smirim. Kada sam se smirila sve sam mu ispricala. Tesio me je sve vreme. Bila sam besna na svoje roditelje i u isto vreme tuzna, razocarana, ali njegov glas je znao da me smiri.