Ljubav sve nadjača

Part 26.

Lezim. Gledam uplakanog Milosa, doktore koji pokusavaju da ga izbace napolje. Gledam Milosa kako se raduje i ljubi mi ruku. Cemu se raduje? Hmm... Verovatno zato sto me je naveo na greh tj. incest. Skot. Ne zelim da ga gledam. Okrecem glavu ka plafonu i gledam u svetlo. Tako je jako. Sklapam oci. Razmisljam o svemu. Nista ne cujem niti vidim, samo zelim da ispraznim um.
Milos je najzad izasao, a i doktori. Nisam ih ni cula kada su izasli. Primetila sam posle kada sam otvorila oci. Nisam znala da li sam ljuta na Milosa, da li mi je zao zbog toga, da li mi se gadi... sve je toliko bilo pojacano da se odjednom izgubilo. Nisam marila vise. Osecala sam se lose, zato sto smo napravili incest, ali prema Milosu nista nisam osecala. Jednostavno on je za mene bio slika bez boja. Cisto platno. Ne ispisana stranica dnevnika.  Sada sam tu stranicu iscepala. Ne treba mi tako obicna, a prozeta raznim osecanjima i dogadjajima. Hocu posebnu stranicu sa nekim....Na primer... to sam imala sa Nikolom. To je bila stranica isarana svetlim, toplim bojama, onda tamnim i jakim crtama koje su bile bolne, opet onda tople i nezna pa one krive i nerazumne linije.... Bio je poseban. I ako je sve ono uradio. Ahh...Saro sta to radis? Zelis sve to ponovo sa njim? Pusti sve to.
U sred razmisljanja neko je tako jako uleteo i zagrlio me da nisam videla ko je. Samo sam poskocila. Osetila sam iskren i topao zagrljaj. Uzvratila sam. Stavila sam mu glavu na rame. Bilo mi je istinski lepo.
Podigao mi je glavu i poljubio me u celo. Oci su mi bile zatvorene. Da li od straha ko je to ili zato sto mi je bilo lepo? Iskreno ne znam. Osetila sam kad je legao pored mene i zagrlio me. Moja glava je bila na njegovim grudima. Mazio mi je i mrsio kosu. Podigla sam glavu i otvorila oci. To je bio Nikola. Moj Nikola. Moj Nikola sa plavim ocim i toplim osmehom.
Na licu sam mu videla da ceka moju reakciju. Ocemivao je da cu da ga odgurnem i svasta mu kazem. Bio je uplasen... Samo sam mu se osmehnula i vratila glavu na njegove grudi. Topila sam se u njegovom mirisu....opet. Bio je moja licna droga. Ali previse stetna. Nisam znala sta me sa njim ocekuje i sta od njega da ocekujem.
Ponovo mi je mazio kosu.
Vidim da je hteo nesto da mi kaze ali je samo uzdahnuo.
"Kazi slobodno", rekla sam neocekivano i onako milo, da mu smirim strah.
"Kako si, je l ti bolje?", osetila sam njegov pogled i podigla glavu. Gledao me je tako iskreno, brizno i toplo.
"Sad jesam", nasmesila sam se traljavo da se i on osmehnuo zbunjeno.
"Zasto si skocila Saro?", rekao je vec ozbiljno. Samo sam se trgla i ceo dogadjaj mi se ponovo odigrao pred ocima. Moj strah, skok, uplasenost, prepustanje i zatvorene oci... Nisam ni primetila kada mi je jedna smela suza krenula. Svojim palcom mi je nezno sklonio suzu koja se kotrljala niz moj vec sada topli obraz.
"Sss, nemoj da places, proslo je", grlio me je i tesio.
Stvarno je bio od pomoci, osetila sam se zasticeno.
"Ja....morala sam", izustila sam.
"Nisi morala", rekao je gledavsi u moj pramen kose sa kojim se igrao na ivici suza.
"Ja Nikola nisam mogla vise ovo da podnesem", rekla sam brzo, nisam bila ni sigurna da li me je razumeo. Tisina.
"Nisam imala nikog, toliko toga me je rastuzilo i unesrecilo i....", prekinuo me je
"Imas mene, uvek me imas, za sve", rekao je rukama mi pridrzavajuci lice.
Zazmurila sam i utopila se u njegovim rukama. Primetio je to.
Nagnuo se tako da su nam se nosevi dodirivali, otvorila sam oci.
"Kad god ti nesto treba, osecas se tuzno, tesko ti je, pozovi me, doletecu. Nemoj vise ovo da radis! Zamalo nisam umro!", rekao je i dve suze su mu sisle niz lice... Opet tisina.
Poljubio me je. Odmakao se i cekao moju reakciju. Samo sam se nasmejala i zagrlila ga. Bila je to jedna nova i jaka boja na nasem listu. Taman kad mislis hej sve je super stigne te nesto lose.
Uleteo je Milos. Poceo je da urla sta ce tu Nikola da vice i pravi buku. Mirno i hladno sam ga gledala, dok je Milos bio zbunjen mojom reakciom i zabrinut.
"Milose, izadji", rekla sam sklopivsi oci i naslonivsi se na Nikolu.
Gledao je otvorenih usta i rasirenih ociju.
"Ali Saro..",
"Nema ali, upropastio si sve, sada odlazi", mrko nas je pogledao i otisao.
Otisao je , vidno ljut, zalupivsi vratima. Izdahnula sam.
Nikola se nije ni trudio da me pita o cemu se radi. Znao je da ne zelim o tome sa pricam. I hvala mu. Drago mi je da me razume u ovoj situaciji. Polako sam zaspala. Kada sam se probudila cekalo me je veliko iznenadjenje.

Pisite komentare o mojoj prici. Jako bi mi znacilo.
Citajte i price:
Nova ja od new_stranger_
Los od liamovakucka
😘😘😘