Ljubav sve nadjača

Part 10.

Zvao me je milion puta, nisam htela da se javim sve dok nije dosao kod mene. Nekim cudom sam ga pustila u sobu. Cutali smo neko vreme. Bila je to jedna od onih neprijatnih tisina, iako mi je svaka sa njim prijala ova me je iritirala. Zasto je dosao? Sta hoce sad? Prosto ne zelim da ga vidim. Zasto ne kaze nesto vise? Dokle ce da cuti?
"Izvini", bas kad sam htela nesto da kazem  da ga prekinem "ne, ne prekidaj me", rekao je strogo. Zacutala sam. 
"Znam kako se osecas, tesko ti je, i zao mi je sto odmah nisam krenuo za tobom, ali pricao sam sa majkom",
"Sta ti je rekla?", pitala sam ljuto secajuci se svega.
"Da je bolje da ne znamo nesto ako...", zacutao je.
"Sta ako Nikola?",
"Ako...",
"Sta?"
"Ako mi je stalo do tebe", brzo je to izgovorio i pogledao u mene i brzo sklonio pogled.
Zacrvenela sam se. Pa ustvari mozda je to prijateljski, ubedjivala sam sebe, ali sam se ipak nadala da nije samo prijateljski.
Oboje smo gledali u pod. Niko rec nije progovorio.
Ustao je i krenuo ka vratima valjda da ide. Razocarala sam se. Ni rec nije izustio.
Ispratila sam ga i kada je izlazio okrenuo se i utisnuo mi poljubac na usne...i brzo otisao. Ostala sam da gledam u pravcu gde je odlazio u cudu. Bila sam crvenih obraza, mislim da sam cak i temperaturu dobila. Ceo dan mi je osmeh bio na licu. Pa izgleda da mu je ipak stalo do mene, ne prijateljski. Ceo dogadjaj mi se u glavi odigravao jedno bezbroj puta. Ali ipak, zasto je samo otisao, zasto nije nesto rekao? Uh, mozda ce me pozvati ili poslati poruku. Sedela sam u sobi i na svaki minut proveravala telefon. Nije bilo ni poziva ni poruke od Nikole. Polako sam se razocarala, tacnije postajala tuzna. Mozda je to ipak uradio bez veze. Boze, pa kako sam mogla da se ponadam. Saro, izbaci ga iz glave. Verovatno vise nece ni da se druzi sa tobom.
Prolazili su dani mi se nismo ni culi ni videli. Falio mi je, njegovo lice, oci, njegov glas, sve. Imalo je noci kada sam samo plakala i nisam spavala i bila crvenih ociju, a nekim nocima sam ga ipak sanjala i zamisljala ostatak price. Kako smo zajedno, kako setamo, gledamo filmove...;tada sam se budila sa osmehom, ali ubrzo shvatala da to nije stvarnost i nikad nece biti. Pocela sam da izlazim sa drugaricama kako bih skrenula misli sa njega. Prvi put sam izasla sa nekim ko nije Nikola od kad smo poceli da se druzimo. Dok sam bila sa drugaricama, samo sam razmisljala o njemu, kako mi je bilo sa njim i kako je proslo 2 i po meseca, a da mi se nije javio. One su to primecivale, pokusavale su na razne nacine da me oraspolozene i skrenu misli, ali ipak, nisu mogle i odustale su. Ne krivim ih. Ipak je sve to do mene, ali ne mogu da ga zaboravim.
Vratila sam se kuci, istusirala i legla na krevet. Pre nego sto bih zaspala pogledala bih na telefon u slucaju da mi je napisao nesto, svaku noc sam zaspala sa razocarenjem, mislila sam da cu i ovu, ali ipak ne. Srce mi je brze udaralo, bila sam zabezeknuta. Rasirenih ociju gledala sam u poruku koju sam cekala 2 i po meseca. Skakala sam po sobi. Bila sam previse srecna. Kada sam se smirila procitala sam poruku.
"Dodji u park u 14h. Cekacu te na klupi gde smo uvek sedeli, moramo da razgovaramo. "
Ova poruka me je obradovala. Verovatno zeli da razgovaramo o poljupcu. Nisam ni slutila sta me ceka...