Ljubav sve nadjača

Part 4.

Poslednje cega se secam jeste, da me je Nikola doveo kuci i da sam zaspala umorena od plakanja. Sisla sam dole i srela roditelje. Bila sam jos uvek besna, ali sam ostala pribrana. "Cao duso, ustala si", "Jesam, mama mogu da te pitam nesto?", pitala sam sa dozom ljutine. "Naravno, je l si ti to ljuta?", "Kad ste mislili da mi kazettve?!", vec vicem. "Sta Saro?", pita me moj otac iznenadjeno, "Ne znas?!", "Stvarno te ne razumem, da li si se to posvadjala sa Anom, pa si nervozna?", "Ne nisam, nego me vi vec 18 godina lazete!" "Saro, mi te stvarno ne razumemo", "Ma ne lazite me vise, kako mozete? Znam da sam usvojena...", rekla sam vec polu tiho.
Samo su se pogledali izmedju sebe, pognuli glave i cutali. Otisla sam u sobu, legla na krevet i cutala. Lupali su mi na vrata...nisam htela da otvorim, vec je bilo kasno, otisli su. Razmisljala sam dosta o svemu danas sto se desilo... Taman kad sam pomislila da je sve beznadezno i da mi se nista lepo ne desava i u svom tom jadikovanju, zvao me neko. Gledala sam u telefon razgoracenih ociju...