Ljubav sve nadjača

Part 12.

Stojali smo zbunjeni. Gledali smo se neko vreme. U glavi su mi se vrtela razna pitanja. Zasto bi bio ovde, a i vidi se da nas je cekao. Nikola se odjednom nasmejao.
"Sigurno si nas cekao kako bi nam rekao nesto, nemoj sad da cutis", rekao je ironicno.
"Jeste, cekao sam vas. Tvoja majka mi je rekla gde si. A pretpostavio sam i s kim. Samo nisam znao da ste zajedno."
"Nisam znao da je tvoja obaveza sve da znas".
"Iskreno ne interesuje. Dosao sam zbog neceg drugog, zelim da pricamo nasamo".
"Nikola me je pogledao i cutao".
"Zasto ja ne smem da cujem Relja? O cemu se radi?"
"Saro, rekao sam nesto",
"Molim te idi, i onako cu ti reci posle", poljubio me je u celo i krenuo sa Reljom.
Otisla sam kuci puna pitanja. O cemu se tu radi toliko ozbiljno da ne smem da znam? Mozda ima drugu devojku... Saro, nije vreme za tvoju ljubomoru. Ovo je sigurno nesto ozbiljno. Jao, ubija me neizvesnost. Da nema mozda problem sa drogom? Ma ne, ne lupaj Saro.
Prolazili su sati i ja sam zaspala. Probudila sam se oko 3 ujutru. Uzela sam telefon da vidim da li ima neka poruka. Nije je bilo. Mozda nece opet da mi se javlja dugo, mozda je i otisao negde... Sve u svemu, bila sam tuzna. Taman kad samm htela da ostavim telefon na sto i vratim se da spavam, videla sam da me zove Nikola.
"Hej Nikola!", uzviknula sam
"Hej", plakao je.
"Sta je bilo, sta se desilo?", i ja sam bila tuzna zbog njega.
"Ne mozes ni da pretpostavis, toliko sam razocaran i tuzan i besan da ne znam sta cu sa sobom".
"Nemoj samo neku glupost da napravis molim te", bila sam uplasena.
"Hoces da dodjes ispred moje kuce molim te",
"Hocu naravno, evo idem", pozurila sam, ali sam isla tiho da ne probudim roditelje.
Obukla sam prsluk preko pidzame posto je bilo hladno i izasla.
Zagrlila sam ga. Tako smo stojali duze vreme. Kada se smirio, pitala sam ga o cemu se radi.
"Pa vidis, kada se moj otac vratio bio je uslovljen da nista ne uradi lose ili ce nas sve vratiti odakle smo i dosli i placali bi smo kaznu. Znas i da su nam Reljini roditelji pomogli da dodjemo ovde."
"Dobro, pa je l ucinio nesto?"
"Pa naravno da jeste, ne bi to bio on da nesto ne uradi", bio je ljut.
"Hajde da udjemo u kucu hladno je?", pitao me je, samo sam klimnula glavom.
Postala sam i ja tuzna. Pa sta cu da radim ja bez njega, da li postoji neki nacin da ne ode....nadam se da ima.
Kada smo seli, Nikola mi je ispricao sta se desilo u parku.
"Relja mi je rekao da je moj otac prebio njegovog zato sto su nas doveli ovde, a on to nije dozvolio. Reljin otac ga je prijavio policiji. Rekao mi je koje su posledice to i da bi jedini nacin da ostanemo bio da njegov otac povuce tuzbu ili moj otac ode iz ove drzave".
"Pa u cemu je onda problem?", pitala sam.
"Pa Reljin otac nece sigurno da povuce tuzbu, a moj otac je...", zacutao je.
"Sta je tvoj otac?"
"On nece da uradi nesto, a da nema korist od toga, on nema nikakve posledice sem sto ce da plati kaznu i ode odavde.",
Zagrlila sam ga i mazila po kosi, "Nateracemo ga ne brini", ubrzo smo zaspali.