Ljubav sve nadjača

Part 23.

Milos je dosao kod mene na dan kad smo trebali da odemo. Ja sam se spremila, obukla haljinu, obula stikle, stavila ogrlicu koju mi je mama dala. Kosu sam vezala u pundju i stavila blagu sminku.
Milos je bio prelep. Imao je odelo koje mu je stojalo kao saliveno. Kosa mu je bila na stranu. Slikali smo se zajedno i krenuli.

Bilo je mnogo ljudi. Sala je bila bas velika kao da ce ceo Beograd doci. Usli smo na vrata i stepenicama sisli u salu. Svi su gledali u nas.
"Vidis kako svi gledaju moju prelepu devojku", rekao je Milos i poljubio me u hodu u obraz.
"Nije da i tebe ne gledaju, samo cekam kada ces da me ostavis za neku od ovih lepih plavusa", rekla sam kao tuzno.
"Nikad, zapamti nikad".
Seli smo za sto gde su bila zapisana nasa imena to jest moje.
"Saroo", neko je viknuo iza mene.
"Helena", viknula sam i zagrlila je. To je bila moja rodjaka koja se udavala. Bila je prelepa.
"Prelepa si kao i uvek samo sto sad neces moci da imas po jednog decka u svakom ormaru, a svi znamo koliko ormara imas", smejali smo se i namigna sam njenom muzu koji samo sto je pristigao.
"Sara", pretstavila sam se "ovo je Milos moj decko".
Rukovali su se.
Sedeli smo i pricali. U jednom trenutku primetila sam da mi je jedan od konobara bio poznat. Pa to je bio Nikola. Strecnula sam se.
"Ljubavi sta ti je?",
"Ma nista, zedna sam".
Sipao mi je pice i otisao do WC-a.
"Saro", znala sam da je to Nikola.
Cutala sam, nisam zelela da mu dajem povod za razgovor.
Dok sam gledala u njega on mi je stavio nesto u pice. Otisao je.
Milos i ja smo igrali i pili. U jednom trenutku mi se mnogo zavrtelo i otisla sam do WC-a. Tu me je sacekao Nikola. Onesvestila sam se.
Sledece cega se secam je da sam se probudila u nekoj sobi vezana za stolicu.
"Haloooooooo", vikala sam.
Odgovara nije bilo. Pocela sam da placem i vicem. Culo se samo otkljucavanje vrata. Cutala sam od straha. Kada sam cula otvaranje vrata od sobe gde sam bila ja prevrnula sam se sa stolicom.
"Sta radis to? Povredices se, Saro",
Gledala sam mu u noge, nisam znala ko je, ali sam pretpostavila. Pa Nikola.
Podigao me je i videla sam da sam u pravu.
"Zasto si me doveo ovde? Sta hoces od mene?", vikala sam.
"Da provedem malo vremena sa tobom"
"Kako si me doveo ovde?",
"Stavio sam ti tablete u pice dok nisi gledala i kada si se onesvestila doneo sam te ovde."
"Gade jedan"
"Saro ja tebe volim, kako ne shvatas?", uhvatio me je rukama za lice"
"Pusti me, ne zelim da me dodirujes!", drala sam se na njega.
Samo me je gledao.
"Vristacu ne budes li me pustio", vikala sam.
"I za to postoji resenje", namignuo mi je i vezao usta nekom maramom.
Ne znam zasto ovo radi. Plakala sam, a on mi je prisao i brisao suze. Bio je brizan. Ali previse bezobrazan.
"Saro, samo te zelim za sebe, ne dam te tom Milosu. Nije on za tebe", pricao je dok je ispijao gutljaje piva, spustio mi je maramu.
"Da li ces da me povredis?", pitala sam zato sto je pio.
"Nikad", gledao me je par trenutaka i nastavio sa ispijanjem piva.
Zelela sam da idem kuci, ali znala sam da nista necu postici ako ga molim. Cekala sam da zaspim i taman kada je zaspao ja sam krenula ka vratima. On se probudio uhvatio me i povukao.
"Bezobraznice, zar me toliko ne volis? E pa neces ziveti bez mene", vikao je.
Otisao je negde. Bila sam uplasena, sta li ce uraditi? Jao, zasto se sve desava bas meni.
Dosao je, cinilo mi se posle sat vremena, donevsi litre i litrle benzina. Hteo je da nad zapali. Pocela sam da vristim.
"Nema ti spasa, umrecemo zajedno.".
Uzeo je i poceo da poliva celu sobu. Pricajuci kako ce da nam bude lepo i kako ne treba da se plasim. Bila sam i vise nego uplasena. Umrecu.
Stao je. Sve je polio. Uzeo je sibicu, upalio je i drzao u ruci.
"Sve je ovo moglo da prodje i bez vatre, znas. Samo da si htela da nastavis da me volis. Nisam ja kriv. Ti si. Previse si tvrdoglava Saro. Mogla si da nastavis svoj zivot bez problema samo da si ga htela sa mnom. Ali nisi tako da ovo mora da se desi",
"Nikola ne mora! Molim te! Ni jedno od nas dvoje ne zasluzuje da izgori.".
"Veruj mi da treba ovako. U pravu si za sve, ali mora ovako"
"Molim te Nikola, nemoj", plakala sam i vikala.
"Ne Saro, ne moli, tesko mi je koliko i tebi, ne zelim ovo koliko i ti, ali to je ispravno", plakao je.
Znao je da ne treba ovo da radi, ali hteo je. Ubio bi nas samo da bismo bili zajedno? Da li me toliko voli ili je manijak? Plakala sam kao nikad, secala se svih srecnih trenutaka u zivotu i tuznih. Ceo zivot mi se vrteo u glavi, bitni ttrenuci. Tu su i Milos i Nikola i Ana i moji roditelji i svi.  Nisam zelela da umrem, koliko sam zelela sad ne zelim. Boze, pomozi mi, posalji nekog...
"Saro, volim te, vidimo se na onom svetu gde cemo zauvek biti zajedno", rekao je, zastao, prekinuo da place i pusti sibicu.
Vrisnulla sam.
"Ne Nikolaa!"

Bum. Slomila su se vrata. U onoj vatri i dimu, videla sam svetlo i ljude. Cinilo mi se kao da se oprastam. Ali samo mi se cinilo....