Ljubav sve nadjača

Part 13.

Probudila se i primetila da sam pokrivrna ali Nikole nije bilo. Ostavio mi je poruku u kojoj je pisalo:
"Dolazio mi je otac. Morao sam da se sklonim na neko vreme kako me ne bi nasao. Javicu ti gde da dodjes, ali nikom ne smes reci".
Bila sam zbunjena. Gde li je otisao? Sta se to desilo? Da li ce morati otici? Kada cemo se opet videti? Mucila sam sebe raznim pitanjima. Ustala i sam i otisla kuci, setila sam se roditelja i sigurno su se zabrinuli. Mada kakva je situacija mozda i nisu.
Proslo je 4 dana i izgubila sam nadu da ce mi se javiti. Nisam htela da tugujem. Mozda ima razlog, mozda je to bio uslov da bi ziveo bez uznemiravanja svog oca...uh...
"Saro, dodji dole, stigao ti je paket".
Bila sam veoma zacudjena. Ko bi meni poslao paket? I zasto?
Sisla sam brzim hodom, uzela paket i projurila do sobe.
Na paketu nista nije pisalo, bila je obicna braon kutija prilepljena na vrhu. Otvorila sam je. Unutra je bila jedna prelepa haljina. Plava, sa sljokicama, na dole se siri i ima belu masnu na ledjima. Uz nju je bila maska. Bila sam ocarana haljinom da sam kasnije primetila pismo.
"Obecao sam da cu se javiti, zao mi je sto si ovoliko cekala. Mnogo mi nedostajes. Sutra je dobrotvorni bal. Ovo je moj poklon tebi i nadam se da ces doci sutra da bih ti rekao nesto jako bitno. Sutra u 6. Volim te."
Jedva cekam da ga vidim. Ali...sta je to toliko bitno?