Ljubav sve nadjača

Part 7.

Ustala sam tog jutra i krenula kod Nikole.
Pozvonila sam. Vrata mi je otvorio on...prelep, sa prelepim plavim ocima u kojima sam se gubila. "Hej, Saro", prekinuo me je u razmisljanju, "Hej, htela sam da razgovaramo, donela sam jednu odluku", "U redu, udji".
U njegovoj kuci sam bila bezbroj puta, sve je uvek na svom mestu, veliki televizor na zidu, kozna garnitura, stakleni zid sa prelepim pogledom. Na policama su mu bile razne staklene figurice, fotografije njega sa raznih mesta, a po neka i sa njegovom majkom. Mnogo je lepo izgleda, kao i on. Kratka plava kosa sa siskama i lepe plave oci. Bas su licili. Imao je i po neku plisanu ugracku koju je kako on kaze cuvao kao podsetnik na detinjstvo. Sa mog mesta gde sam sedela videla se kuhinja, cinila se mala, ali prostrana.
"Hej, evo me, izvini sto si cekala"
"Ne izvinjavaj mi se", nasmejala sam se.
"Sta radis S, sem sto non stop dolazis kod mene?", smejao se ovim recima, a i ja sa njim.
"Cekam", "Sta cekas", pitao me je zacudjeno.
"Pa da dodjem kod tebe", glasno smo se smejali.
"O cemu si ono htela da pricamo", pitao me je dok nam je sipao sok.
"Pa..", prekinuo me je "A da, S, nasao sam neke podatke o tvojim roditeljima".
"Pa Nikola, bas sam htela o tome da pricamo", "Znam da je malo, ali nacicemo ih gde su ne brini",
"Znam znam, ali ipak..ja....odustala sam", "Od cega Saro, da nadjes roditelje?"
"Da"
"Ali zasto, verujem da smo blizu, sigurno, naci cemo jos detalja, raspitacemo se kod ljudi...", prekinula sam ga, "Znam, i verujem da bi, ali znas, jednostavno ne mogu vise, umorna sam od traganja za njima. Resila sam da necu da zivim u proslosti, a i da su hteli da me vide i upoznaju oni bi mene potrazili. Tako da prekidamo potragu"
"Znas, za sve sto si rekla si u pravu, ali sta ako se ispod toga krije nesto sta, ako postoji neki razlog zasto te nisu potrazili".
Samo sam uzdahnula, osecala sam tugu. Primetio je to prisao mi i zagrlio me. Cvrsto sam ga uhvatila. Osecala sam njegov prelep parfem.
"Hvala ti", "Na cemu to", podigao je glavu i pitao me sa osmehom "Pa sto si mi uvek podrska, znas nisu svi takvi", "A pa znam znam, ja sam jedinstven, dobar, fin...", "Narcisu jedan", samo se nasmejao. "Hajde malo da prosetamo, posle mozemo neki film da gledamo", "Hajde, ali ovaj put ja biram film", "Ne ne, ja biram", "Ne moze, zasto ti svaki put biras film?", "Zato sto tako zelim", smejao se, "Pa onda film gledaj sam", "Dobro dobro, biras ti", "Jej".
Izasli smo i krenuli u park. Pricali smo i smejali se.
"Eno ti je drugarica ide ka nama", rekao je.
"Ko?", "Pa Nadja, zar je ne vidis?", malo sam bolje pogledala i to je stvarno bila ona.
"Hej Saro, cao Nikola", "Cao Nadja", rekli smo u glas. "Mnogo ste mi vi sumnjivi", rekla je zajedljivo. "Pa nije da dilujemo drogu", rekao je Nikola kroz smeh. "Znate vi na sta sam ja mislila", gledala me je kao da bi me ubila svakog casa. Pa kako i ne bi kad non stop sam sa njenim bivsim. Otisla je. Hvala Bogu, taj neprijateljski pogled nisam mogla da podnesem.
"I ti si primetila?", "Sta to?", "Pa kako nas posmatra", "A to, jesam, pa to je Nadja".
Setali smo jos pola sata i vratili se njegovoj kuci. Bas dok smo se raspravljali da li cemo horor ili ljubavni culo se zvono na vratima.
Nikola je otisao i otvorio vrata.
"Od kud ti?", rekao je malo vise neprijateljski, "Sta ces ti ovde!", vikao je. Krenula sam ka vratima i ugledala sam njega...