Part 14.

66 7 0
                                    

Obukla sam haljinu, nasla prelepe stikle plave sa krilima na peti. Masku sam stavila u torbicu, iako mi nije bila jasna ta maska. Sta ce mi?
Usla sam u veliku salu punu balona i raznih ljudi. Svi su bili prelepo obuceni i nosili su maske.
"Gospodjice, stavite masku", rekao mi je jedan od konobara.
"Izvinite, da li mozete da mi kazete...", ali konobar je vec otisao.
Sta li se ovde desava? Kako cu da znam ko je Nikola? Ne bi me valjda slagao da dodjem? Ma ne bi, smiri se Saro.
Stavila sam masku i krenula prema nasi ljudi. Iako su bili sa maskama trudila sam se da bar nekog prepoznam, ili Nikolu. Nisam bas imala uspeha. Sela sam za sank i narucila sebi pice.  Osecala sam nesto cudno. Skoro da sam bila uplasena. Odjednom mi je prisao neki decko.
"Hej, lepotice", rekao mi je, po glasu sam znala da to nije Nikola.
"Cao", rekla sam kratko i odsecno.
"Hajde da plesemo?",
"Ne, ne mogu"
"Zasto?"
"Zato sto cekam nekog?"
"Koga to? Decka?"
"Da", rekla sam ponosno.
"Pa sta? Hajde, samo jedno vece"
"Rekla sam da ne zelim"
Povukao me je za ruku.
"Ostavi devojku na miru", rekao je neko, pomislila sam da je Nikola, ali nije.
"Ko si ti da mi to kazes?"
"Nije bitno da ti znas", ja sam gledala u decka koji je bio braon kose, lepih krupnih braon ociju, lepe gradje. Nije mi bilo jasno zasto me je branio. Dok sam ja razmisljala ovaj decko je otisao, a moj spasioc me je gledao.
"Je l si dobro?"
"Da, naravno, hvala ti"
"Nema na cemu, uvek sam tu da pomognem", namignuo mi je i otisao.
Bio je stvarno lep, ali ja sam sa Nikolom i njega volim.
Celo vece sam presedela. Cekala sam ga, a on nije dosao. Kako je mogao to da mi uradi? Nisam to zasluzila. Prvi put sam u zivotu pila. Bila sam ljuta i krenula kuci.
Ispred mene se odjednom stvorio decko koji je bio moj "spasioc".
"Da li ti treba prevoz? Izgledas malo pijano"
"Da, hvala ti, mnogo sam iznervirana"
"Hajdemo, kola su mi ispred"
"Izvini sto sam te izvukla sa zabave", nasmejala sam se.
"I onako bih otisao, ne sekiraj se".
Usli smo u kola i on me je sve vreme ispitivao zasto sam bila iznervirana. Nisam htela da mu ispricam sve, samo sam mu rekla da je u pitanju jedan decko i da me je uzasno slagao. Izgledao je tako saosecajno, na licu mu se videlo razumevanje. To mi se svidelo.
"Ne treba da se sekiras. Mozda si u pravu, mozda je to namerno uradio. Onda je veliki slepac, jer to niko ne bi trebao da uradi devojci, ali mozda ima jos nesto sto ne znas. Nemoj da sudis odma'. Razmisli. Sacekaj objasnjenje pa presudi."
Bio je u potpunosti u pravu. Ipak sta se sve desavalo u zadnje vreme, ne znam ni sta je sve moglo da mu se desi. Mozda stvarno nije kriv, ali ovo nije u redu. Zelim objasnjenje.
Stigli smo. Izasla sam i kola, a taj decko me je sacekao.
"Uzgred ja sam Milos", nasmejao se.
"Ja sam Sara"
"Drago mi je da smo se upoznali", imao je lep osmeh.
Zagrlio me je i otisao.
Usla sam u kucu. Zbunjena, izgubljena, malo pijana, ljuta...
Nikola, trebace ti veliko objasnjenje za ovo. Legla sam da spavam, a nisam ni slutila sta mi se sprema.

Ljubav sve nadjačaDonde viven las historias. Descúbrelo ahora