Ljubav sve nadjača

Part 21.

"Hoce li mi neko za ime Boga reci sta se desava?", drala sam se.
"Za sad imas potres mozga, radimo jos neke analize da sve utvrdimo, ima nagovestaja za neku tesku bolest ali to treba da se proveri", rekao je hladnim tonom doktor.
Gledala sam u sve njih. Placu. Iskreno bilo me je briga. Hocu da se okonca ova agonija. Nikola, Milos, bolest, roditelji, usvojena sam... Ma sve dodjavola.
Gledala sam u prazno. I cutala sam. Moji su otisli. Milos je ostao. Trazila sam da i on ode. Htela sam da budem sama. Nije mi niko trebao htela sam sama sa sobom da pricam i shvatim sta se desava.
Nikola me je udario to je zadnje sto se secam. Onda sam se pogledala u ogledalce koje mi je bilo na stocicu. Videla sam modricu na obrazu. Bila je ljubicasta i velika. I rez pored desnog oka. Bacila sam ogledalce kao je puklo padnuvsi na pod kao da sam bacila nesto veliko. Usla je medicinska sestra uplasena. Gledala sam je sa suzama. Prisla je, zagrlila me i tesila. Zahvalila sam joj se. Legla sam i razmisljala o svemu. Bila sam besna na Nikolu. Kako moze da tako menja ophodjenje prema meni? Skot jedan, debil, sta mi je napravioo? Boze, kako je mogao? Kaze voleo me je? Lazov, budala, idiot...ahh...nema reci koje bi ga opisala. Prestala sam o tome da razmisljam i pokusala da verujem da nisam bolesna.
Prolazili su dani u bolnici. Milos je bio jedina svetla tacka. Donosio mi je moju omiljenu hranu, bio sa mnom, bio pazljiv, donosio knjige, jednostavno brinuo. Volela sam ga svim srcem.
Jednog dana su dosli i rekao mi je doktor da sam za sad dobro i da mogu kuci, ali bez stresa ili opet mogu da izazovem nesto. I kontrole svake nedelje. Naravno pristala sam na sve.
Ali da sam znala sta me ceka kuci, ne bih dolazila. U stvari sve je bilo lepo kao u bajci do te proslave. Ah...koliko sam joj se samo radovala, a sad...volela bih da nikad nisam pomislila na nju.

IZVINJAVAM SE STO JE OVAJ DEO KRATAK. SLEDECIM CU NADOKNADIITI OVAJ.
😘😘
U komentare pisite vasa misljenja.