Ljubav sve nadjača

Part 5.

Nisam verovala ko me je pozvao. Samo sam gledala u telefon pet minuta. To je bio moj najbolji drug sa kojim se nisam cula 3 godine. Nisam verovala, drug sa kojim sam se druzila od kad sam se rodila, sa kojim sam prozivela sve svoje dozivljaje, decko koji se   odselio i nije me zvao uopste 3 godine. Javila sam se... "Halo, je l to Sara?", "Ja sam...Relja", cutali smo. "Mislio sam.....ako zelis.....da se vidimo", "Naravno, gde i kad samo kazi ", "pa gde zelis", "preko puta hotela Moskva u 15", "u redu, vidimo se.
Nisam ni znala zasto sam pristala...Valjda mi je falio najbolji drug....Osoba kojoj sam sve pricala, koja me je uvek podrzaval i znala bolje od mene same...Verovatno zbog toga, ali ipak nije mi se javljao tri godine, gde je bio svo to vreme, zasto mi se nije javljao, zbog cega? Saznacu sutra.
...
Vec je bilo 14 sati, obukla sam siroke pocepane farmerice, svetlo plavu kosuljicu i bele cipkane starke, kosu sam vezala u neurednu pundju i obukla koznu jaknu. Stigla sam na vreme. Videla sam ga..posmatrala sam ga iz daljine, idalje je bio visoko, crna kosa, kestenjaste oci. Videla sam da lupka nogom, bio je nervozan. Sela sam za sto. Gledao me je zbunjen ne znajuci kako da se ponasa. "Jedno zdravo bi bilo u redu", rekla sam ironicno, na sta se on nasmejao i krenuo nesto da kaze ali sam ga ja prekinula "ali da, ti se ne javljas otprilike 3 godine", na sta je on napravio tuznu facu, gde mi ga je skoro bilo zao, ali sam ostala hladna. "Sve cu da ti objasnim", samo sam klimnula glavom. Nisam ti se javljao jer sam bio u prevelikoj zurbi, ukratko moji su se razveli, a i jednog druga sam poslao ovamo, zurba oko papirologije. Izvini molim te, znam da nemam opravdanje, ovde sam samo do veceras i idem, zeleo sam samo da ti ukratko objasnim i pozdravim se. Gledala sam ga zbunjeno, sve je stalo u dve recenice? Tri godine u dve recenice ne ne! "Taj drug se zove Nikola, veoma je lep, plave kose i plavih ociju", ovo me je strecnulo i shvatila sam da se to radi o mom Nikoli... Boze, o Nadjinom Nikoli. Jos malo sam pricala, ali ja sam samo razmisljala o Nikoli. Gde je on? Nismo se videli jos od onog dana...Zasto? Nisam ni primetila kada je Relja otisao. Sve o cemu sam razmisljala su bile te nebeski plave oci.  Resila sam da moram u skolu, da skrenem malo misli od Nikole, ipak je to Nadjin decko. Sutra dan me je u skoli docekalo veliko iznenadjenje...Nikola je bio novi ucenik u mom odeljenju. Nisam verovala. "Saro, sta ti je, kao da si videla duha?", "Od kud on tu?", "Pa mora decko u skolu", u tom trenutku videla sam da Nadja ide ka nama , obe smo zacutale. "Gde si Saro, ne vidjam te nesto", "Pa ostavila sam te da uzivas sa deckom", rekla sam ironicno. "A pa, sto se toga tice, raskinuli smo", zabezeknula sam se.  "Raskinuli smo pre 5 dana", pa to je onaj dan kad sam saznala da sam usvojena. Da li je to imalo veze sa mnom? "Hej Saro, moramo na nastavu", rekla je Ana uzurbano.
Posle skole sam dobila poruku " u parku kod skole u pola 3, Nikola". Bila sam zacudjena, ali sam resila da odem.
U parku me je cekalo veliko iznenadjenje, nisam bila sigurna sta to znaci, sta ovo treba da predstavlja, sta li pokusava....