Ljubav sve nadjača

Part 2.

"Ustaj Ninaa, hajdeee! "
"Jos pet minuta mamaa..."
"Nina, pola 2 jee, moras kod frizeraaa, ustajj".
Skocila sam iz kreveta kad sam shvatila sta se desava, pa moj rodjendan. Ustala sam, obukla siroke farmerice i gornji deo trenerke. Posto sam jela, mama me je odvezla kod frizerke, napravila mi nista posebno, visoko vezan rep vezan pletenicom i dva spustena pramena napred, posle sam isla na sminkanje, nista preterano. Nakon 3 sata dosla sam kuci. Videvsi da je 4 sata, a rodjendan u 5, obukla sam haljinu koja je bila otvorena na ledjima, zlatna, uska do struka a dalje leprsava i stikle zlatne boje. Otisla sam sa roditeljima do restorana gde se odrzavao moj rodjendan. Velik, prostran, pun balona svih boja. Konobari su vrsili zadnje pripreme. Bila sam toliko uzbudjenja nisam primetila da je Ana vec stigla sa ogromnim poklonom. Izgrlile smo se i poljubilje, ona mi je dala poklon koji je bio ogromni meda, moje visine, beo i mekan. Mala je rec da sam se odusevila. Zahvalila sam joj se i sele smo da pricamo dok ne dodju svi gosti ipak je bilo pola 5. "Saro, kad ces da nadjes nekog decka?" "Ima vremena polako", nasmejala sam se ironicno. "Kako ima vremena? Nisi ga imala od 1.srednje", pitala me je razgoracenih ociju, "pa dobro nema veze, mada znas...", zacutala sam. "Sta Sarooo?!", pitala me je vec nestrpljivo, "pa znas dok si bila u Meku?", "Daaa, i ?", "Jedan prelep decko je udario u menee, prelep, plav, sa prelepim plavim ocima kao iz filmova", "Jao, pa ne znas ko je to?", "Ne nazalost", pogledam je tuzno. "Ma nacicemo ga mi ne sekiraj se", i taman kad sam htela da joj kazem da nema sanse iza mene se pojavila moja drugarica Nadja, sa plavookim deckom. Zaprepastila sam se, razmisljala sam samo o tome da li je ovo moguce... "Saro, zar neces da se pozdravis sa mnom?", "Naravno Nadja", nasmejala sam se i poljubila je u obraz. Plavooki mi se nasmejao "Cao, ja sam..", prekinula ga je Nadja u pola recenice "Ovo je Nikola, moj decko, zar nije lep?", samo sam se nasmejala i klimnula glavom potvrdno. Ana me je gledala sa cudjenjen. Pa tog decka sam samo jednom videla, ne mogu da se zaljubim u njega, je l da? Mislim ne svidja se on meni, a i decko je od moje drugarice... Aman Sara smiri se, ne razmisljaj o njemu "Sarooo?", pozvala me je Ana, "Sta stojis kao ukopana, sta ti je?", "Ma nista, idem da se pozdravim sa gostima, vec je vecina stigla". Rodjendan je prosao velicanstveno, bila je torta sa tri sprata, plava, moja omiljena boja, samo celog rodjendana su se moji i Nikolini pogledi sustretali, privlacio me je. Moram da prestanem da razmisljam o njemu, Saro prestani. Vratila sam se sa rodjendana peske jer sam htela da ispratim Anu, a moja kuca je ulicu dalja o njene. Posto sam je ispratila isla sam ka mojoj kuci i odjednom mi je pukla stikla "Jao da li je ovo mogucee? Pa zar moje omiljenje", cak sam i pala. Odjednom mi se stvorila neka ruka pred ocima. To je bio Nikola. "Hoces da ustanes? Moramo prestati da se ovako srecemo", rekao je kroz smeh, "Trebali bi", rekla sam polu ironicno, "Hvala". " Mozes sama kuci?", "Mogu naravno, zivim samo ulicu dalje", "I ja isto, sad sam se doselio". Nije moguce da se doselio u moju ulicu valjda, nije moguce. "Hoces da ti pokazem koja" rekao je, ja sam samo klimnula glavom i stvarno u mojoj ulici preko puta moje kuce. Oboje smo se smejali ovome. "Moram u kucu, kasno je, vidimo se", taman kad sam htela da krenem on me je poljubio u obraz i rekao "Vidimo se". Pokusala sam da sakrijem crvenilo i brzo usla u kucu. Moji su spavaali. Tiho sam se popela do moje sobe i bacila se u krevet, razmisljajuci o njemu, odjednom se stvorila slika Nadje koja upropastava sve... samo sam se pokrila jastukom preko glave. Razmisljala sam da li da pozovem Anu i sve joj ispricam, ali sam to ostavila za ujutru u skoli. Zaspala sam razmisljajuci o njemu.