Ljubav sve nadjača

Part 18.

Proslo je mesec dana od kad se desilo ono sa Nikolom. Uzivam sa Milosom. Sve je predivno. Cujemo se svaki dan, dopisujemo, izlazimo, nikad nismo odvojeni. Dobijala sam komentare da smo najlepsi par. Pa kako i nismo? On visok, smedje kose, kestenjastih ociju, prelepog osmeha, prelepe gradje, a ja malo niza od njega uvijena smedja kosa, svetlo oci. Bili smo prelepi. U njegovoj blizini sam se osecala ispunjeno. Skoro sam i zaboravila na Nikolu. Ali nocu sam dve nedelje posle incidenta sanjala taj incident. Posle se to proredilo, ali i dalje je prisutno to nocu. Nisam to rekla Milosu, zato sto znam da ce da se sekira. U pocetku smo imali problem, zato sto je on mislio da sam sa njim kako bih zaboravila Nikolu. Iskreno, mislila sam i ja da je to, ali sam shvatila da je to mnogo vise. Moji su bili upuceni u nasu vezu. On je vise vremena provodio kod mene nego kod svoje kuce. Kao da je imao neko sesto culo, znao je kad mi nije dobro, kada sam lose, kada sam tuzna i uvek je bio tu, odmah bi se stvorio. Zezala sam ga da je unajmio ljude da me prate, na sta bi mi on uvek rekao da mozda i jeste i namignuo. Znala sam da se sali. Volela sam ga vise od svega. Jedno vreme nam je Nadja pravila problem i jos uvek. Pridobila je Anu. Nahuskala je kako sam ja losa i kako je Milos los. A u stvari je ljubomorna na nas. Prvo sam joj uzela Nikolu, a sada imam najlepseg decka u skoli. Stalno su negde iza nas, ogovaraju nas, pokusavaju da nas posvadjaju. Ja verujem Milosu, a i on meni. Uvek ga je strah da mu ne verujem, ali kada bi znao samo koliko poverenja imam u njega... Navikli smo se na Nadju i Anu. Ne mogu da nas posvadjaju. Neka ih, neka se zanimaju nama.
Svaku noc zaspim sa njegovim Laku noc bebo i budim se sa njegovim Dobro jutro spavalice. Osmeh mi je na licu samo zbog njega.
"Hejj", nasmejao se i zagrlio me kao da me nije video sto godina, a ne pet minuta.
"Hejj, ljubavi", osmehnula sam se i poljubila ga.
"Gde zelis da idemo danas?"
"Gde god, svud mi je super"
"Nije, za moju princezu nije svud super", nasmejala sam se i postidela, na sta mi je on stavio ruku na bradu i povukao je nezno na gore i poljubio me.
"Hajdemo u bioskop, odavno nismo bili", dodao je.
"Svud sa tobom".
Stalno ga je zanimalo da li se cujem sa Nikolom, da li ga vidjam. Od onog pre niti sam ga videla niti se cula sa njim. Stalno mu to ponavljam, ali mislim da mi ne veruje.
Posle bioskopa, stali smo da kupimo sladoled i setali. Bio je predivan dan.
Sedeli smo u parku. Bili smo zagrljeni i samo smo cutali. Bilo nam je predivno. Zelela sam da budemo vecno tako.
Odjednom iza ledja cujem "Saro".
Okrenem se i vidim Relju.
"Sta ces ti ovde?", upitam ga.
"Dosao sam da ti prenesem poruku od Nikole, sve ti pise na ovom papiru", pruzio mi je papir i kada sam ga uzela otisao je.
Milos me je gledao zbunjeno, malo ljuto, zabrinuto... Na njegovom licu se videla zabrinutost da li ce to pismo da promeni nas odnos. Poljubila sam ga i tiho mu sapnula na uvo "Ovo pismo nista ne menja izmedju nas, ovo je samo obicno parce papira puno reci koje meni nista ne znace, meni znacis samo ti", gledao me je dugo sa osmehom. Opet smo se zagrlili i stojali tako. A pismo sam htela kuci sama da procitam. Mislila sam da je obicno izvinjenje, ali ipak, nije bilo nista obicno. Stradace sve sto je dugo gradjeno.