Ljubav sve nadjača

Part 17.

Kada sam ustala ovaj dan mi se cinio toliko lep da sam mislila da nista ne moze da ga pokvari. Lep, suncan, ja lepo raspolozena, sve divno. Ali kao i uvek, kod mene ne moze sve da ostane kako jeste.
"Saro, otisli smo na posao, vraticemo se uvece, zelis da ti donesemo nesto?"
"Ne, hvala"
"U redu, pare su ti na polici ako budes isla negde, vidimo se"
"Cao".
Otisli su. Postajalo mi je tako dosadno, a subota je. Nisam znala sta da radim, istusirala sam se, odgledala film, sredila sobu, ali opet mi je bilo dosadno. Setila sam se da pozovem Milosa.
"Ej Milose"
"Hej, mala"
"Znas da nisam mala, nego hoces da dodjes kod mene, sama sam i dosadno mi je?"
"Naravno da hocu, stizem".
Bila sam srecna. Bas volim da provodim vreme sa njim. Bila sam u kihinji i odjednom se culo kako su ulazna vrata lupila. Poskocila sam i vrisnula. Boze sta li se desava? Dotrcala sam do vrata i zatekla Nikolu kako sedi na fotelji u dnevnoj sobi. Stajala sam zaprepascena, rasirenih ociju i ne mocna da se pomerim ili bilo sta kazem.
"Ostala si bez reci?", gledao me je sa prezirom.
Samo sam cutala. Nisam znala sta tacno da kazem, nisam ni primetila kad je ustao, zakljucao vrata i stavio kljuceve u dzep sve dok mi nije rekao.
"Nece niko izaci dok ne raspravimo sve"
"Nemamo sta da raspravimo", skupila sam snage da kazem.
"Slusaj ti!", vikao je. Bila sam uplasena. Nikad ga nisam videla ovakvog do sad.
"Bezobraznice jedna", vredjao me je i samo sam slusala.
Zacutao je. Cutali smo dugo. Drao se na mene da progovorim nisam htela. Cutala sam tvrdoglavo. Krenuo je ka meni. Uplaseno sam se vracala unazad dok nisam udarila o zid. Gledao me je besno, drao se.
"Progovori, znala si da pricas dok si me varala sa onim deckom, a sad neces!", cutala sam i ako sam imala dosta toga da kazem. Ali sam vristala kako bi neko dosao. Krenuo je da me udari. U tom trenutku se cula lomnjava vrata i u drugom trenutku Nikola i Milos su se tukli. Sedela sam na podu, posto me je Nikola toliko jako udario. Nisam imala snage da se pomerim. Milos je bio jaci od Nikole, sav modar Nikola je otisao. Ali znala sam da to nije kraj. Milos mi je prisao i zagrlio me. Pocela sam da placem, ne zato sto me je Nikola udario, ne znam ni sama zasto. Tesio me je, podigao me je u narucje i odneo do kreveta. Seo je pored mene, a ja sam bila naslonjena na njega. Nismo progovarali. Donosio mi je nesto da jedem i pijem. Jednostavno nisam imala snage, samo sam cutala.
"Milose...", rekla sam jedva cujno.
"Kazi", rekao je zabrinuto.
"Ostani sa mnom veceras, molim te"
"Hocu, ne brini ti nista"
"I hvala ti za danas", gledala sam ga sa ocima punim suza. Seo je pored mene, zagrlio me i poljubio u celo. Neocekivano, povukla sam ga i utisnula mu poljubac na usne. Imala sam osecaj da je to ispravno. Uzvratio je poljubac. Neko vreme smo cutali, a ja sam provela dan u njegovom zagrljaju. 
Bilo mi je lepo, a i jasno da mi se svidja. Bio je idealan decko. Dobar, brizan, lep. Bila sam zahvalna Bogu sto sam ga nasla. A i on je bio srecan.
Ali kao sto sam rekla, kod mene nista ne ostaje kako jeste.