Ljubav sve nadjača

Part 16.

Nikola se vise nije pojavljivao. Sa jedne strane mi je bilo drago, ali ipak...svidjao mi se. Mozda i jos uvek... ne znam. Fali mi sa vremena na vreme. Njegove plave oci koje su bile kao more u kojima sam se non stop utapala i kosa kroz koju sam prolazila prstima. Njegov miris, lep i dovoljan da se izgubim u vremenu i prostoru... Boze, taj decko je predivan, ali ipak prevario me je i jos ga nisam interesovala. To ne mogu da mu oprostim.
Isla sam u skolu i druzila se sa Milosom.
"Da li ti se javljao Nikola?", pitao me je Milos.
"Ne, hvala Bogu, ne znam kako bih se ponasala niti sta bih mu rekla".
"Ne sekiraj se, on ce te nazvati kad tad, moras biti spremna na sve"
"Ali ne znam, sta bih mu rekla...", rekla sam gledajuci zamisljeno.
"Ono sto ti je na dusi, ono sto osecas ".
Gledala sam u Milosa i shvatila da je u pravu.
"U pravu si, hvala ti", zagrlila sam ga.
U tom trenutku Nikola je bio ispred nas.
Gledao nas je rasirenih ociju i besan. Otisao je samo. Htela sam da krenem za njim, ali ipak on je mene lagao zasto bih mu rekla istinu za Milosa. Neka, necu. Milos me je gledao i trazio moju reakciju na licu, ali ostala sam hladna.
"Saro, neces da ides da mu objasnis?", pitao me je zbunjeno, ali mu je moj pogled sve rekao. Samo je klimnuo glavom.
"Hajdemo pocece cas".
Posle skole smo isli da prosetamo i svratili u jedan kafic. Bas smo uzivali. Ali imala sam osecaj da nas neko posmatra sve vreme.
"Milose...da li osecas da nas neko posmatra?"
"Nemam osecaj nego vidim", pogledala sam ga zbunjeno, "gleda nas Nikola iz parka".
"Od kad?"
"Od kad smo dosli"
"Zasto mi nisi rekao?!", skoro da sam vikala.
"Nisam znao kako ces da reagujes, zbog toga, izvini", rekao je tuzno, shvatila sam da sam mnogo burno reagovala.
"Izvini Milose, nervozna sam zbog njega"
"Znam, i ja bih bio da je takav prema meni"
"Sta da radim?"
"Pa da popricate ili samo da pustis da idu stvari kako vec idu", gledao me je i cekao moj odgovor.
"Necu da pricam sa njim", bila sam odlucna.
"Strah me je, zato sto ne znam dokle ce da ide, mozda ucini nesto tebi, Saro"
"Nece, ne brini, nije on sposoban ni za sta", osmehnula sam mu se, zato sto sam primetila da je bio zabrinut. Osmehnuo se i on meni.
On je posle dosao kod mene. Trebali smo da ucimo, ali smo se glupirali.
"Saroo, prestani da se smejes zvoni ti telefon", rekao je glasno smejuci se, mislim da je i groknuo.
"Halo, ko je?"
"Nadja, ludice"
"Ej, pa gde si ti?", cim je ona mene pozvala znaci da joj nesto treba, neka informacija.
"Evo kuci, uzivam malo, nego cujem imas nekog lepog decka", a pa znala sam da je to u pitanju, ukljucila sam spikerfon da cuje i Milos.
"Pa da, u pravu si", rekla sam namerno, na sta me je Milos pogledao zbunjeno.
"U redu, vidimo se u skoli"
"Cao".
Milos me je i dalje gledao cudno.
"Sta ti je?", pitala sam ga.
"Nista, samo mi je cudan tvoj odgovor"
"Pa znas, druzimo se duze vreme i ona to nije primecivala i primeti to odjednom lad se pojavi Nikola u skoli"
"Mislis da je to pitala zato sto joj je Nikola rekao?"
"Naravno"
"Zasto bi to uradila za njega?"
"Zato sto su nekad bili zajedno i zato sto za svakim lepim deckom trci kao kuce"
"Aha, shvatam", klimnuo je glavom.
"Necemo da kvarimo ovako lepo druzenje zbog jednog poziva, da nastavimo", smejala sam se na sta je on prevrnuo oci i takodje se smejao. Previse je dobar.
Igrali smo se i neljuti se covece, pustali muziku, igrali, zvali ljude iz imenika u telefonu, igrali sse izazov istina, sve smo radili. Normalno nismo nista ucili. Ostao je kod mene do kasno bas.
"Saro, moram da idem, kasno je"
"Hajde prespavaj kod mene", gledao me je iznenadjeno, "hajde, sta ti fali"
"U redu, hocu, samo da javim mojima".
Namestila sam mu krevet na razvlacenje koji je bio u mojoj sobi. Oboje smo legli.
"Necemo valjda da spavamo?", pitala sam puna uzbudjenja.
"Pa ja za tebe ne znam, ali meni se spava"
"Milose hajde da se nesto igramo, dosadno mi je"
"Saro, 1 je ujutru"
"Nema veze", bila sam uporna. Nije odgovarao. Lupala sam nesto i pricala neke nepovezane stvari dok se on na kraju nije poceo da se smeje. Oboje smo se smejali. Nisam mu dala da spava. Na kraju smo zaspali sat vremena pre skole. Ujutru smo, i ako nismo spavali, bili odmorni.
"Ovo moramo da ponovimk nekad", rekao je kroz smeh.
"Naravno, odma' veceras", bila sam mrtva ozbiljna.
"Saro, mislim da cu ja ipak veceras kuci da spavam", rekao je ironicno.
"Salila sam se, ne brini", rekla sam uvredjeno, na sta me je on zagrlio.