Ljubav sve nadjača

Part 24.

Budim se na trenutke. Svetlo, ljudi, vika... Ne znam gde sam i zasto...u stvari znam. Sa Nikolom u sobi koja gori. Ne vidim lepo. Neki ljudi u crvenim odelima...vatrogasci gase vatru. U sledecem trenutku vidim kako nose Nikolu na nosilima. Osecam kako me neko podize, od straha se guram, branim od tog nekog, placem.
"Pusti me", izustim sa naporom zatvorenih ociju.
"Saro smiri se, necu ti nista", poljubio me je u moje crno celo.
Osetila sam se sigurno i smirila sam se. Onda sam osetila naglo drmanje
"Saro, Saroo",
"Pusti me, pusti me, nemoj da me povredis"
Plakala sam. Skocim iz kreveta. Shvatam da nema pozara, nema Nikole, nema izgorele sobe, benzina... Niceg. Sanjala sam samo. Uhh...koje olaksanje. Dobro sam. Svi smo dobro. Gledam se po rukama i nogama ne bih li nasla neki trag od pozara. Nije ga bilo. Samo se nasmejala.
"Saro, duso, vikala si"
"Mama ja sam dobro", vikala sam i ponavljala to.
Zagrlila me je jako i poljubila.
"Zasto ne bi bila duso?", gledala me je upitno.
Samo sam se nasmejala praveci se da ne znam.
"Mama sta se izdesavalo zadnje?"
"Pa bili smo na svadbu rodjake Helene i ti se onesvestila pa smo se vratili kuci, spavala si ceo dan",
Da li je ovo stvarno? Da li sam ozbiljno sve ovo samo sanjala? Nije moguce. Ali ipak jeste. Nema veze, posvala sam Milosa. Kada sam upalila telefon videla sam oko 20 propustenih poziva i 30 poruka od njega.
"Hej Milose"
"Hej, ljubavi pa gde si ti? Ne javljas se, ne odgovaras na poruke? Je l si dobro? Je l sve u redu?",
"Sve je u redu, ne brini. Samo sam imala cudan san"
"Ispricaj mi ako ce da ti bude lakse"
"Ma ne, me bitan je"
"U redu, hoces da izadjemo da prosetamo?"
"Naravno, izlazim za 20 minuta"

"Hej, evo me", poljubili smo se i krenuli.
Setali smo dugo, polako je padao mrak.
"Hajde sa mnom do moje kuce da uzmem nesto i vodim te negde da jedemo"
"Hajde".
Kuca mu je bila blizu. Usao je unutra i rekao mami da mora da pozuri jer ga devojka ceka ispred. Njegova mama je izasla sa osmehom na vrata i kada sam se predstavila samo joj se osmeh izgubio. Oci su joj bile rasirene i cinilo mi se samo sto ne zaplace. Gledala sam je cudno. Zasto je takva? Samo je utrcala u kucu i zatvorila vrata. Milos je izasao.
"Sta je tvojoj mami?", pitala sam.
"Ne znam, nesto se uzrujala. Verovatno je nesto zaboravila ili sta vec".
Samo sam klimnula glavom, ali sam imala osecaj da to nije to. Ima tu nesto vise. Ja sam joj smetala.

Posle lepe vecere smo krenuli kucama.
"Milose, ljubavi, hajde da spavas kod mene?", napravila sam onaj slatki pseci pogled.
"Naravno, kako da odolim tom licu", nasmejao se i poljubio me.
Kao i uvek nismo spavali, samo smo se smejali i igrali. Kao deca. Ali nas je san savladao oko tri ujutru.
Doruckovali smo kod mene i otisli u skolu. Ana i Nadja su i dalje bile zaokupirane nama. Isle su mi previse na zivce. Ali sam se trudila da me ne pogadjaju toliko. Dzabe sam se ja trudila kada su one bile uporne i dosadne kao kokoske. Ahh, te devojke.
Kada smo se vracali iz skole isla sam da ispratim Milosa. Htela sam opet da vidim njegovu majku.
Bili smo ispred vrata kada ih je njegova majka otvorila. Pogledala me je previse tuzno, kao i Milosa. Milos je usao u kucu i poslao mi poljubac vazduhom.
"Vise se necete vidjati", rekla je njegova majka i zalupila vrata.
Stojala sam zbunjena. Odjednom se cula galama. Verovatno svadja Milosa i njegove majke. Ne znam u cemu je stvar. Znala sam da  je prosli put bio problem u meni, pa se onako ponasala. Ali sta mi to fali pa Milos ne moze da bude sa mnom? Ahh... pricacu sa Milosom sutra.
Dosla sam kuci i gledala seriju, jela i otisla u sobu. Dosta vremena sam provodila u njoj kada nisam bila sa Milosom. Otvorila sam prozore da udje malo sunca u nju. Soba mi je postala svetla i osecao se svez vazduh. Zazmurila sam i udisala ovaj svezi vazduh. Bas mi je prijalo i ako sam malopre bila napolje. Bacila sam se na krevet. Pisala sam domaci malo i planirala sredjivanje sobe. Sredila sam je skroz. Obrisala prasinu, usisala, sredila radni sto, namestila krevet i kao najtezu stavku sredila svoje ormare. Sve je u njima bilo pobacano. Bio je i red da ih sredim. Polako je padala noc. Istusirala sam se i legla. Bilo je oko jedanaes sati. Uzela sam telefon da proverim alarm za ujutru i videla poruku od Milosa.

"Moram nesto bitno da ti kazem. Izvini molim te za sve. Nisam znao za ovo. Dodji sutra u park. Cekacu te."

O cemu se radi za Boga miloga?