Ljubav sve nadjača

Part 27.

Probudili su me suncevi zraci koji su se probijali kroz bolnicku zavesu. Kako lep dan, pomislila sam i protegnula se. Osvrnula sam se i videla da nema Nikole. Pomalo mi je bilo tuzno, ali ipak ne mogu da ga drzim ceo dan kod mene.
Culo se kucanje.
"Napred", izgovorila sam tiho.
"Je l si ustala princezo?", provirila je Nikolina glava kroz vrata.
"Da, malopre", obradovala sam se.
"Hajde zazmuri".
"Zasto?", pitala sam uplaseno.
"Ne plasi se samo zazmuri", rekao je toplo.
Zazmurila sam.
Osetila sam neko gurkanje i cula neke kese.
"Otvori oci", rekao je pun nervoze.
Na krevetu je bio jedan veliki meda, cela soba je bila ispunjena balonima. Na stolu je bio veliki sareni bulet u vazi. Na stolu je bila i moja omiljena cokolada. Kada sam zagrlila tog velikog medu culo se "Volim te medo".
Toliko sam se obradovala. Samo sam ga zagrlila i ljubila.
"Zasto si sve ovo kupio?"
"Pa zato sto te volim, a i ostaces ovde jos 3 dana, zeleo sam da ti bude lepo".
"Hvala ti hvala hvala hvala hvala", ponavljala sve dok me on nije poljubio i ucutkao.
Lezali smo tako zajedno. Bilo mi je i previse lepo. Navikla sam se na njega, njegov miris, na sve njegovo... Samo na dve sekunde kada bi se odvojio od mene mislim da ne bih prezivela. Gledao me je kao nesto najlepse na svetu i to mi se svidjalo.
Mislila sam da je krenuo da ustane u jednom trenutku.
"Nemoj da ides", rekla sam kao neko malo dete.
"Necu, samo sam hteo da se namestim", rekao je kroz smeh.
Bila je to opet ona prijatna tisina. Pleo mi je male kikice dok sam lezala na njegovim grudima.
"Volim te", rekao je.
"Volim i ja tebe", rekla sam pospano.
Poljubio me je u kosu. Nasmesila sam se na to.
Svaki dan je bio pored mene, kucu nije vidjao uopste.
Konacno prosla su i ta tri dana. Pustili su me iz bolnice. Nikola me je uprkos mojim molbama odveo svojoj kuci.
Kada smo stigli nisam zelela da izadjem iz kola.
"Nikola, ona mene ne voli"
"Ko?"
"Tvoja majka, molim te, ne zelim da udjem"
"U redu", rekao je i nasmesio de djavolski.
Stigli smo ispred moje kuce. Taman kada sam krenula da izadjem povukao me je.
"Ne, cekaj"
Pratila sam sta radi. Pricao je nesto sa mojim roditeljima, pozdravio se i vratio u kola.
"Nikola sta se desilo?", nije mi odgovarao samo je upalio kola i krenuo nekuda.
"Nikola hoces li mi odgovoriti? Kuda idemo?"
Pogledao me je opet onako djavolski kao da je hteo da mi kazes videces polako samo.
Tih 20 minuta sam provela u razmisljanju i sikiraciji. Kuda li me vodi ova moja budala? Jao...
Stao je ispred jednog velikog hotela. Povukao me je sebi i poljubio. Izasao je iz auta, otvorio mi vrata i stavio me u narucje i uneo u hotel.
"Nikola molim te spusti me, smejace se ljudi"
Samo se smejao i nosio me. Na recepciji nas je prijavio.
"Dvokrevetna ili jednokrevetna?", upitala je gospodja.
Pogledao me je sa velikim osmehom, vragolasto i rekao jednokrevetna na sta sam se ja zacrvenela.
"Kako da vas upisem?",
"Nikola i Sara Nikolic", pogledala sam ga raskolacenih ociju u znacenju sta radis to budalo.
"U redu, soba 625".
Kada smo stigli u sobi iskocila sam iz njegovog narucja i pocela da se ljutim.
"Nikola cemu sve ovo?"
"Nisi htela kod mene kuci a ja sam hteo da budem sa tobom i onda sam te doveo ovde"
"A nismo mogli kod mene kuci", pitala sam jos uvek ljuto.
"Ne, ne svidja mi se tvoja kuca", rekao je smejuci se i sedajuci na krevet.
"A jednokrevetna? A Nikolic? Aman"
"Sto se ljutis, salio sam se malo".
Ljutnja me je malo prolazila.
Povukao me je kod sebe i lezali smo tako u krevetu. Pricali smo, zasmejavao me je, zabavljali smo se.
"Jesi li gladna?",
"Naravno", smejala sam se.
"Narucicu nam nesto".
Ubrzo je stiglo.
Bila su to neka peciva.
Nikola me je hranio iako sam bila protiv. Ali kao da bih imala izbora. Ako nesto zeli tako ce i biti, mnogo je tvrdoglav. Ubrzo smo zaspali.
Svanulo je i bas sam se rano probudila. Videla sam Nikolu kako jos spava i do sa glavom na mom stomaku. Mazila sam ga po kosi. Opet sam zaspala.
Probudio me je stavljajuci mi dorucak na krevet.
"Dobro jutro princezo", rekao je sa smeskom.
"Dobro jutro".
"Hajde brzo jedi, moramo da se spremamo"
Zamalo sto se nisam zagrcnula.
"Za sta?", gledala sam blenuci u njega.
"Mislim da sam ti duzan jedan bal", namignuo ni je.