Ljubav sve nadjača

Part 11.

Ustala sam rano, sto je veoma cudo za mene. To je verovatno zbog uzbudjenja. Jela sam i vrtela se po sobi. Razmisljala sam sta da obucem, htela sam da izgledam lepo, ali da ne izgleda kao da sam se specijalno obukla. Sela sam ispred mog velikog ormara i razmisljala. Nisam znala sta da obucem, skoro da sam zaplakala. Resila sam da obucem uske farmerice, belu siroku majicu i starke. Stavila sam malo sminke, skoro da se ni ne primecuje, kosu sam uvila u blage lokne. Stavila sam svoj omiljeni parfem Sanel. Stala sam ispred ogledala i gledala u sebe punu nervoze. Resila sam da krenem, ne zelim da zakasnim pa da on ode.
Stigla sam. Videla sam ga na nasoj omiiljenoj klupi gde smo uvek sedeli, prisecala sam se tih momenata. Izgledao je nervozno i cudno, nikad ga nisam videla ovakvog. Bio je obucen u crno samo mu se kosa izdvajala. Prisla sam i sela.
"Hej", rekla sam, na sta je on cutao kao ds me ne poznaje.
Cutali smo. Gledala sam u jedan par ispred nas izgledali su tako srecno, kao da ce zauvek biti zajedno. Smejali su se, ljubili... Bili su sve ono sto sam ja htela da budemo Nikola i ja. Ali znam da on to ne zeli. I zato je glupo da uopste razmisljam o tome.
"Kako si?", pogledao me je tuzno, kao da mu nije bilo svejedno.
"Pa znas, posle 2 i po meseca sam u redu", odgovorila sam ironicno.
"Izvini", rekao je vec hladno.
"Samo izvini?", cutao je.
"Hoces li da mi odgovoris ili si me posle 2 i po meseca pozvao kako bih te gledala kako cutis?", rekla sam vec iznervirano.
Cutao je i okrenuo se ka meni "Je l vidis onaj par ispred nas?", usmerio je pogled ka njima.
"Da, posmatrala sam ih", odgovorila sam.
"Pa vidis, to sam zeleo za nas", srce mi je zaigralo, ali ostala sam mirna, htela sam sve da cujem, "Zavoleo sam te jos od kad sam te video kod Meka, tj.udario te, posle smo se slucajno sretali i poceli da se druzimo, zavoleo sam te, ali nikad nisam mogao da ti priznam, zato sto sam mislio da cu da pokvarik prijateljstvo ako ti se ne svidjam."
"Svidjas se i ti meni", izletelo mi je. Pogledao me je tako toplo kao da je hteo odmah da me zagrli, ali se suzdrzao.
"U cemu je onda problem?", pitala sam.
"Postoji nesto sto sam saznao i kad bi ti znala za to nikad me ne bi volela niti bi se ikad druzila sa mnom, zato ti se nisam javljao ovoliko dugo".
"Sta to Nikola? Ustvari nista nije toliko strasno da bih te zamrzela",
"A kad bi cula da je moj otac ubio tvoje bioloske roditelje i zbog toga bio u zatvoru?", nasmejala sam se , "Ne lupaj Nikola molim te", gledao me je ozbiljno i tuzno. Shvatila sam da je ozbiljan, sledila sam se, cutala sam i gledala sebi u noge.
"Reci nesto molim te", izgovorio je.
Pogledala sam ga tuzno, "Nisi ti tu nista kriv, to je tvoj otac uradio, nemas veze ti sa tim i ja nemam razlog da se naljutim na tebe", gledao me je sa smeskom.
"Izvini molim te, saznao sam posle...poljubca kada sam stigao kuci...",
"Ma nema veze, to je proslost i gotovo je".
Gledao me je neko vreme . Ustao je, uhvatio me za ruke i podigao. Gledala sam ga sa cudjenjem. Poljubio me je. Bio je to najlepsi poljubac. Smejali smo se. Posle toga smo setali. Odjednom Nikola je promenio izraz lica. I ja sam pogledala ispred nas i shvatila da nas je cekao.