Ljubav sve nadjača

Part 6.

Prisla sam klupici za koju je bio veezan helijumski balon u obliku slova S i zakacena poruka "videcemo se na mestu gde smo se prvi put sreli, lepo se obuci, Nikola". Bila sam iznenadjena, a i iznervirana. Sta pokusava ovaj decko, ma sigurno me zeza, a i mi smo se prvi put sreli kod Meka, zasto bih se lepo obukla za Mek. Otisla sam kuci puna pitanja. Obukla sam crvenu dugu haljinu koja se skuplja pri dnu i ima masnu na ledjima koja je bila sljkicasta. Dole su bile crvene sandale sa potpeticom koje se nisu ni videle od haljine. Stigla sam ispred Meka i sela na klupu cekajuci ga. Proslo je vec 20 minuta, bilo je pola 9. Bas kad sam krenula da idem neko me je uhvatio za ruku i kao da je ispunio sve praznine u mojoj dusi. Okrenula sam se i pogledala u prelepe plave oci. Nasmejao se tako da sam morala i ja da se nasmejem "Izvini sto kasnim, molim te, ne ljutis se?", "Ma ne, normalno je da cekam pola sata da neko dodje", kazem ironicno. "Hajde da udjemo, prelepa si", "Hvala".
To je bio jedan veoma elegantan restoran. Pricali smo dosta o njegovom zivotu, saznala sam da mu je otac u zatvoru, zivi sa majkom, jedinac je, voli muziku... Ja nisam previse pricala o sebi, cisto povrsne stvari. "Zasto si zeleo da se vidis sa mnom?", "Pa zeleo sam da se upoznamo, nadam se da se ne ljutis", "Ne, nego nisam ovo ocekivala, a ona poruka sa balonom?", "Haha, pa to sam hteo malo da se nasalim", samo sam se nasmejala. Pricali smo i dosli smo do pitanja sta bi smo uradili sada. On je pricao o putovanjima, a ja sam cutala, razmisljala i samo rekla "Da pronadjem svoje bioloske roditelje". Gledao me je nekoliko trenutaka i rekao "Pa hajde, pomoci cu ti", "Stvarno?", "Naravno, sto ne bih", "Hvala ti", "Ne zahvaljuj se, i onako smo prijatelji, a prijatelji tome sluze, da pomazu jedni drugima", namignuo mi je, a ja sam se nasmejala od uha do uha. "Pa od cega planiras da pocnes?", "Pa ne znam, nisam razmisljala o tome..", zamislila sam se. "Hajdemo kuci, dogovoricemo se mi vec, vec je kasno", klimnula sam glavom potvrdno i ustala. Odvezao me je do kuce i pozdravili smo se, opet me je poljubio u obraz. Celu noc sam provela smejuci se i razmisljajuci o ovoj veceri i kako cemo zajedno da trazimo moje roditelje, mada mislim da me je vise radovala situacija sto cemo zajedno da ih trazimo nego sto cu da ih trazim uopste. Razmisljala sam o njemu, njegovom osmehu, govoru...svemu.
U skoli smo se bas druzili, poceli smo da izlazimo zajedno, da idemo preko dana da setamo, bas smo se zblizili.
Jednog dana je dosao sa nekom fasciklom i rekao je da su to neke stvari o mojim bioloskim roditeljima. Bila sam malo zbunjena. Citala sam te papire non stop, ali to mi je bilo malo. Zelela sam jos detalja, sve da znam o njima. Jednog dana sam se probudila sa jednom velikom odlukom.