Everything Has Changed

Chapter seventeen

10 dana kasnije

Sarah's POV.

Neka čudna buka me probudila iz nimalo lijepih snova. Lijeno sam otvorila oči, pokušavajući se priviknuti na svijetlost koja je dolazila sa prozora. Opet sam začula buku i ovaj put sam jasno mogla shvatiti da je to buka lomljenja stakla. Brzo sam skočila sa kreveta, pri tome osjećajući blagu vrtoglavicu. Krenula sam vani iz sobe, ka izvoru buke. Dopirao je negdje sa prvog sprata. Gdje se načazi mamina soba. Potrčala sam tamo, ne shvaćajući šta se događa. Možda je nešto oborila, a možda Peter ima izlijeve svog bijesa. No mislim da je previše rano za to.

Otvorila sam vrata i prizor koji me dočekao, u potpunosti me šokirao. Moji roditelji su svezani i sjede na krevetu, a pored njih stoje dva muškarca obučeni u crno.  Protrljala sam oči u nadi da sanjam. No ništa se nije desilo. Ja sam i dalje stajala na istom mjestu sa šokiranim izrazom na licu sam gledala u otmičare? Pljačkaše? Ko su oni? Nisam ni uspjela razmislitzi o svemu, a u sobu je kroz prozor uskočila djevojka plave kose i nebeski plavih očiju. Izgledala mi je veoma poznato, no nikako nisam mogla shvatiti ko je ona.

-Ooo, pa tu nam je i gospođa Malik. –sarkastično je progovorila plavuša. Pogledala sam je sa podignutom obrvom, dok iznenađenost nije napuštala moje lice. Gospođa Malik? Stvarno?

-Koji ku*ac? –nisam stigla ni reći kako treba, a čovjek nižeg rasta, sa crnom čarapom na glavi, me snažno uhvatio za ruku. Šta se dođavola dešava? Pokušala sam nekako da mu se otgnem, no  nemam nikakve koristi od toga. Svakako ih je previše da bih mogla nešto učiniti. –Šta hoćete od nas? –upitala sam ga dok mi je vezao ruke. Iako me ovi ljudi upravo vežu, imam neki ponosni izraz na licu, koji ni ne planiram da skidam.

-Od vas ništa, no od tebe će neko htjeti. –rekao je i pokazao prema djevojci plave kose, koja je stajala pored prozora i zagledala se u pištolj u svojoj ruci. Pištolj? Oh, ovo mi se čini kao nešto stvarno opasno. Nemoj zezat? Glasić je sarkastično upitao. Još uvijek je jutro, moj mozak ne može funkcionisati normalno. Zar ga imaš? Takvi komentari mi u ovom trenutku stvarno nisu trebali.

-Okej, ako trebaš mene, vodi me. No njih ostavi  na miru. –rekla sam plavuši, koja je ovaj put svoj pogled usmjerila ka meni. Glasno se nasmijala, te me onda ozbiljno pogledala.

-Mala previše pričaš. Iako nisi u poziciji za takvo nešto. Ti si jedna obična ku*kica i ja ću ti uraditi šta poželim. –rekla je sa velikim osmijehom na licu i ja sam se namrštila. Ona mene naziva ku*kicom? Ma šta si umišlja?

-Mama ti ku*kica, glupačo jedna retardirana! –oštro sam joj odgovorila i ona mi se ovaj put približila. Uhvatila me za kosu i snažno je povukla. Uh, ovo joj stvarno nije trebalo. Jedino što mi je u ovom trenutku bilo slobodno je bila noga i morala sam je iskoristiti. Jako sam zamahnula i uadrila je u stomak. Iste sekunde je ciknula i pala na pod. No ubrzo sam joj se i ja pridružila, jer me onaj lik koji me prethodno držao jako uadrio šamarom. Toliko da mi se lice zalijepilo za pod. Stisla sam zube pokušavajući da zadržim suze, jer me ovo stvarno zaboljelo. No nisam se htjela slomiti pred njima. Nisam se htjela pokazati kao neka slaba osoba.

U sobu su ušla još dva muškarca i odveli su mamu i Petera. Plavuša se tada u bolovima pridigla i iz sve snage mi udarila šamar. No nije me zaboljelo. Udarala je jako slabo. Liko od kojeg sam dobila šamar me povukao i stavio mi neki povez preko očiju i usta. Prebacio me preko ramen ai počeo se kretati. Sve snage sam ga nekako udarala po leđima, no njemu to nije smetalo. Izgledalo je kao da je imun na svaki moj udarac. I onako sa zavezanim rukama nisam mogla postići puno. Ubacio me negdje i tek onda mi skinuo povez sa očiju. Vidjela sam plavokosu djevojku kako mi se približava sa injekcijom u ruci i monetalno sam odskočila. Ona mene planira ubiti? Drogirati? O moj Bože, ona nije normalna.

-Ljepotice... –sarkastično je prostiskala kroz zube. –Znaš li ti ko sam ja? –upitala me i ja sam odmahnula glavom. Iako mi je izgledala jako poznato, nisam se mogla sjetiti ko je ona.

-Ja sam Perrie Edwards. Zayn ti je sigurno pričao o meni. –čim je rekla ko je, sve mi je bilo jasnije. Ona je osoba koja je provrijedila Zayna, njegova bivša zaručnica. Mislim da bi bilo i suviše glupo da je pitam šta hoće od mene. Previše je očigledno. Ona želi Zayna natrag, a mene planira ubiti. U sekundi sam ustuknula na samu pomisao da me planira ubiti. Ma ne, mora da ima nešto drugo. Nije to u pitanju. Planira učiniti nešto drugo. Trudila sam se vjerivati u sopstvene misli, no to mi nikako nije išlo. Osjećala sam strah, iako to nikako nisam htjela priznati.

Niski ćelavi čovjek mi se približio, te mi svezao i noge. Tako da se nisam mogla pomjerati. Perrie je prinjela injekciju mojoj ruci i ubrizgala tečnost koja se u njoj nalazi. Nemam nikakvu predstavu što je to. Samo se nadam da me neće ubiti jer ne želim umrijeti, bar da još jednom  ne vidim on divne oči boje čokolade.. Razmišljajući o Zaynu, utonula sam u duboki san.

Zayn's POV. (kako mi je nedostajao :O)

Pošto Sarah nisam vidio od juče, odlučio sam da odem kod nje kući. Pozvonio sam na vrata čekajući da mi otvori ta vječito nasmijana djevojka. No nije bilo odgovora. Pozvonio sam opet, ali odgovora nikako nije bilo. Pokušao sam otvoriti vrata, no i to je bio bezuspješan pokušaj.

-Sarah! –glasno sam viknuo u nadi da će mi otvoriti. Odmakao sam se malo od vrata i tada sam spazio razbijeno staklo na prozoru. Šta se tu dođavola desilo? Prozor je bio nizak, pa sam se lako popeo. Soba je bila u neredu, no u njoj nije bilo nikoga. Izašao sam vani u hodnik opet dozivajući njeno ime u nekoj nadi da će se pojaviti. Krenuo sam tražiti dalje po sobama. Kada sam se uvjerio da nema nikoga, pozvao sam policiju. Zabrinut sam. Ne znam gdje je, niti šta joj se moglo desiti. Samo se nadam da nije ono najgore-da je oteta.

(...)

Otišao sam u Harryev stan gdje su svi dečki i Melody. Policija mi je rekla da samo čekam njihov poziv i da ne pokušavam ništa glupo. Kako da sjedim tu miran kada je moja Sarah negdje oteta i uplakana? Kako? Kažu da će učiniti sve što je u njihovoj moći... Ne vjerujem im. To je samo jedan u nizu od slučajeva za koje njih nije briga. Kao da ne shvataju da postoje osobe kojima je stalo do nje. Da postoje osobe koje nju vole... Nisam li ja to upravo rekao da je volim? Kada su moja osječanja prešla u ljubav? Sarah nikada nisam uputio te riječi, jer ni sam nisam znao da imam takvu vrsto osjećanja prema njoj. Da li bi mi uzvratila? Da li i ona mene voli? O moj Bože, o čemu ja sada razmišljam. Sada je najbitnije da je ona živa i zdrava, a o tome mogu misliti i kasnije. Uporno pokušavam shvatiti  ko bi je mogao oteti i zašto? No ništa pametno mi ne dolazi u misli. Možda su je oteli zbog novca? Vjerovatno znaju da je  moja djevojka i sada će da traže novac za nju. Ako je to u pitanju, daću im sav novac koji imam. Ništa mi nije bitnije od njene sigurnosti. Ništa mi nije bitnije od mog malenog Anđela.

-Mi imamo neku emisiju u kojoj gostujemo, a ti ne moraš ići. –rekao mi je Liam izlazeći vani, zajedno sa ostalim dečkima. Trebalo je par trenutaka da te riječi dopru do moga mozga i da mi daju jednu ideju.

-Idem i ja. –rekao sam pridobijajući njihove iznenađene poglede. Imam ideju kako ću pomoći Sarah i to ću i učiniti.

(...)

Nervezono sam grickao usnicu čekajući da mi se dosadna voditeljica obrati. Ovo što sam planirao učiniti nije bilo ni malo lako. No morao sam. Zbog Sarah.

-Šta je sa tebe Zayn? Djeluješ nam nekako odsutan. Imaš li nekih problema? –upitala je voditeljica sa izvještačenim osmijehom na licu. Bila je odvratna sa kilogramom pudera na licu.

-Pa imam jedan problem. Veliki. –zainteresovanost na njenom licu je znatno porasla. –Moja djevojka je jutros oteta. I predpostavljam da otmičari žele novac. Pa... Ako je zaista to u pitanju, molim vas da mi se javite. Platiću koliko god treba, samo pustite Sarah. -

___________________________________

Huh, eto ga. Nastavak je tu. Nadam se da vam se sviđa. Imate i neki zaplet.

Prije nego što me počnete hejtati jer sam stavila Perrie kao lošu osobu, otmičara... i slično. Znajte da je ovo samo lik u priči. No kasnije će se sve razjasniti. I mohu vam reći da ona ima dobar razlog zašto to čini. Znači, kod mene niko nema potpuno loš.

Razočarali ste me sa komenatrima. Možete odvojiti par sekundi da mi npišete bilo šta. Samo da znam da li vam se priča sviđa.

Love ya xx