Everything Has Changed

Chapter thirty one

-Zayn, šta radiš? Šta ti je Gary učinio? –Sarah me upitala i pridobila moj ljutiti pogled što je taj maloumni kreten iskoristio i uzvratio mi udarac. Skočio sam na njega, kao dvilja životinja tek puštena iz kaveza te ga krenuo udarati iz sve snage. Krv sa njegovog lica je frktala na sve strane, dok se svim atomima snage trudio da se otme. Toliko sam ga snažno držao da se nije mogao pomjeriti ni centimetar. Iako sam osjetio nečije ruke kako  me pokušavaju odmaći od njega, nisam stajao dok ga ne unakazim u potpunosti. Tri lika su me nekako uspjela odgurati od njega i tek tada sam vidio Sarah kako plače. Osjetio sam neku bol u srcu kada sam shvatio da sam ja izazvao te suze. Ništa nije boljelo kao suze na njenom licu.

Uhvatio sam je za ruku i povukao u namjeri da odemo u auto. Znao sam da neće tako lako otići sa mnom nakon ovoga. Istrgnula je ruku iz moje, potvrdivši moje prethodne sumnje.

-Sarah kreni! –glasno sam je naredio i po prvi put je pogledao u oči, koje su već bile crvene od plača. Pošto je samo stajala na mjestu i nije planirala krenuti, uhvatio sam je rukama oko struka te je prebacio preko ramena kao da je vreća.

-Spusti me! Zayn! –ljutito je vikala udarajući me po leđima. Opet se nisam obazirao na njene riječi nego sam je spustio u auto, dolazeći do svoga sjedišta. Snažno sam zalupio vratima  te udario rukama o' volan. Okrenuo sam se ka Sarah, pokušavajući da ostanem jak i da tražim objašnjenje od nje.

-Šta je bilo ono tamo? –upitao sam je trudeći se da mi glas ne zvuči previše lomljiv. Neprestano sam lupkao prstom o' volan, time odavajući nervozu. Okrenuo sam se ka njoj, nestrpljivo čekajući odgovor.

-Ti mene pitaš šta je bilo? Ti mene?! Nakon što si došao tamo i bez ikakvog razloga prebio Garya! Nevjerovatno! –glasno je vikala, naglo se okrećući ka meni. Iznervirano je prošla rukom kroz svoju dugu kosu te nastavila da priča. –Zayn, ti nisi normalan! Jebeno dođeš tamo i prebiješ lika bez ikakvog jebenog razloga i onda mene pitaš šta je bilo?! –vikala je iz sveg glasa, pokušavajući da zadrži suze. No to joj nije pošlo za rukom. Nisam znao ni šta da uradim, ni šta da kažem. Znam da nisam trebao onako da reagujem, ali ljubomora je prosto učinila svoje. Zašto ga je jebeno morala zagrliti? Bol koju sam tada osjetio je učinila svoje. A sada mi je mnogo gore da je gledam kako plače,a  znam da sam ja uzrok tih suza. Malo mi fali da je sada snažno zagrlim i kažem joj „oprosti“, no imam i ja neki jebeni ponos.

-Zašto te kog vraga zagrlio? Zar misliš da bih reagovao tako da te nisam zatekao u naručju drugog muškarca? –trudio sam se da ne podignem ton na nju iako mi je malo falilo. Napokon je obrisala suze t eme pogledala u oči. Taj pogled je bio tako snažan i ubijao me.

-Nije on mene zagrlio, nego ja njega. –osjetio sam kako mi se srce mrvi na sitne komadiće, zbog njenih riječi. Da li sam ja razumio? Ona je njega zagrlila? Iako sam pokušavao sakriti emocije, moja usta su pala do poda a oči su se skupile. Ona ovo namjerno radi?

-K.kako to misliš? –drhtavim glasom sam je upitao. Sarakastično se nasmijala te me iznenada ošamarila. Ona je mene upravo ošamarila? No nije me to bolilo koliko kada je uplakana izašla vani iz auta.

Izašao sam iz auta i krenuo trčati za njom. Kada je vidjela da idem za njom, krenula je trčati sve brže. Zašto ja kog đavola trčim za njom? Ona je ta koja je grlila drugog muškarca. Naglo sam se zautavio te se vratio nazad u auto. Nisam ni ja tolika budala.

Writer's POV. (nisam odavno :P)

Trčala je tamnim ulicama koliko su je noge nosile, puštajući suze da klize niz njeno blijedo lice. Ljudi su je čudno posmatrali dok ih je zaobilazila, no nije joj bilo bitno što će drugi reći ili pomisliti. Jer je njeno srce bilo i više nego povrijeđeno. Nije bila ljuta, nego razočarana. Nije mogla vjerovati da bi njen Zayn mogao da pomisli nešto takvo... On je mislio da ga ona vara? Odmahnula je glavom ironično se smijajući tome. Istina da je i ona sama kasnije nadodala ulje na vatru. Ali to je učinila samo da mu se osveti za to što je odmah pomislio na najgore. Što čak ni jednom nije pomislio da je to bio prijateljski zagrljaj kakav su dobili sve njene kolege koje su bile tu.