Everything Has Changed

Chapter twenty eight

Čitavo predavanje sam pokušavala nekako da slušam profesora šta priča, ali mi to nije išlo. Moje misli su letjele daleko, čak u LA. Šta li Zayn sada radi? Da li me pokušavao nazvati? Pošto mi je mobitel ostao kući, ne znam da li mi je šta pisao ili me zvao. No moraću da se strpim još 10-ak minuta da se ovo predavanje završi i onda konačno idem kući.

Naša prva svađa. O kojoj mislim non-stop. Ne znam da li sam pogriješila. Imam osjećaj kao da se on ni ne trudi da me zove. Kao da mu nije stalo. I to me jako boli. Nakon svega što smo prošli zajedno, sveli smo se na to da ga ja molim da odvoji par minuta da bi razgovarao sa mnom. Tražim li puno? No izgleda da je njemu sve bitnije od mene. Dok je on meni čitav svijet. A tako to obično ide. Tako se obično sve veze završe. Ne, ovo nije kraj naše veze! Riješićemo mi to. Znam da hoćemo.

Kada je predavanje napokon bilo gotovo, izašla sam vani i krenula pravo ka kući. No, nečija ruka na mom ramenu me spriječila u mojoj namjeri. Okrenula sam se i susrela sa poslednjom osobom  koju sam očekivala-Melody. Šta li sada od mene želi? Možda da me napadne zbog onoga prije 2 mjeseca? Ili je jednostavno shvatila da sam ja u pravu.

-Hej Sarah. –nekako nervozno je izgovorila, ne ličeći uopšte na sebe. Izgleda da je ipak ovo drugo u pitanju.

-Hej. –smoreno sam rekla ispuštajući neki nedefinisani izdah. Zapravo je svađa od sinoć kriva za sve. I za to što se sada osjećam tako smoreno.

-Ovaj... Htjela sam razgovarati sa tobom. –upitala me, ni malo me ne iznenađujući time. Znala sam da će prije ili kasnije doći do mene da traži izvinjenje.

-Već razgovaramo. –tek nakon što sam izgovorila te riječi, shvatila sam koliko grubo zvučim prema njoj. Ipak mi je ona bila najbolja drugarica i, kao i svako drugi, zaslužuje drugu šansu. –Okej, možemo razgovarati, ali nemam baš puno vremena. –blagi smiješak se razvukao njenim licem, kada sam izgovorila ove riječi. Da, dobar je osjećaj biti dobra osoba.

-Okej. Možemo samo na sok. Neću ti oduzeti puno vremena. –klimnula sam glavom i krenule smo do obližnjeg kafića. Dalo se prijmjetiti kako je atomosfera veoma napeta i obije smo mislile o onome što se desilo prije 2 mjeseca. Ponašamo se kao da smo se tek sada upoznale, a ne kao da je uza nas dugogodišnje prijateljstvo. Čim smo naručile naša pića, ja sam odlučila da prekinem ovu agoniju i otpočnem razgovor koji vodi ka pomirenju ili još većoj svađi.

-Gle Melody. –započela sam, pročistivši grlo. Nelagodno se nasmiješila te me zainteresovano pogledala. –Ona svađa nas je totalno udaljila i ne znaš kako mi je krivo zbog toga. Ja znam da sam postupila ispravno i Harry je imao pravo da zna za to dijete... –na moje blago čuđenje, ona je klimnula glavom. –Hoću da kažem da je glupo da se sada ponašamo kao stranci, kada smo bile najbolje drugarice već dugi niz godina. –završila sam svoj malecki govor, nervozno otpijajući gutljaj milk šejka. Jako me zanimalo šta ima reći na sve ovo. Ja želim svoju najblju drugaricu nazad, ali ne da se ponašamo kao potpuni stranci. Digla sam pogled ka njoj, dok je ona smišljala šta da kaže, nervozno lomeći prste.

-Znam da sam uprskala sve. Ali vjeruj mi da želim nazad moju najbolju prijateljicu. Sarah, oprosti mi. Bila sam glupa što sam učinila takvo nešto i znam da si mi ti samo pokušavala pomoći. Ali bila sam uplašena. Nisam znala kako će Harry da reaguje na sve to. Ali ti si bila u pravu, kao i uvijek. Oprosti mi. –izgovarala je riječi, puštajući nekoliko suza. Naglo sam se digla sa stolice i došla do nje. Snažno sam obmotala ruke oko nje, privlačeći se je u zagrljaj pun ljubavi. Tek sada shvaćam koliko mi je nedostajala moja najbolja prijateljica.

-Nećemo dopustiti da nam se nešto ovakvo više ikada desi. –izgvorila sam to, misleći u potpunosti. Još sam je više privukla u zagrljaj, dok su mi se u glavi odvijali flešbekovi svega što sam sa njom prošla. Od najboljih, pa do onih najgorih trenutaka. Uvijek smo bile tu jedna za drugu.