Everything Has Changed

Chapter sixteen

Melody's POV.

Sjedila sam u kafeu sa Harryem razmišljajući o Sarah. Sada su ona i Zayn sigurno srećni. Drago mi je zbog nje. Nakon svega što je prošla u životu zaslužila je da pronađe osobu koja će je voljeti i činiti srećnom. Kada god pomislim  da je moj život loš, odmah se sjetim Sarah i odmah postanem zadovoljna. Meni su  roditelji sve obezbjedili, dok je ona morala sve sama da radi... Shit! Njen posao, zakasniće. Naglo sam se trznula i Harry me pogledao.

-Šta je bilo? –upitao me. Svaki put kada progovori sjetim se koliko sam bila glupa kada sam razmišljala da ga ostavim. On je tako divan i definitivno ga ne zaslužujem.

-Sarah, zakasniće na posao. –rekla sam vadeći mobitel iz torbe. Postoji mogućnost da se sjetila, ali predobro je poznajem i znam da ona i Zayn sada rade svašta. No, shvatila sam da nemam na računu. Divno. –Možeš li je ti pozvati, nemam na računu? –upitala sam ga i on je klimnuo glavom. Izvadio je mobitel i pozvao Sarah. Nije čekao da mu se javi nego je odmah prekinuo.

-Gotovo. –rekao i je i vragolasto se nasmiješio. Tačno znam na šta misli. Nije da ja nisam na to pomislila. Nadam se da ih  nismo prekinuli u nečemu bitnom. –Znaš, dobra je ona osoba. –rekao je sa blagim smiješkom na licu. Dižući obrvu sam ga pogledala. Znam da nikada nije gotivio Sarah, a sada govori da je dobra osoba. Čudan je. –Šta? –zbunjeno je upitao primjećujući moj pogled. Samo sam odmahnula glavom ne želeći da se raspravljam.

„Straight of the plane to a new hotel...“ začula se melodija koja je Harryu izvukla osmijeh na lice.  Javila sam se prije toga vidjevši da me mama zove.

-Da, mama? –rekla sam upitno. Ona me rijetko kada zove. Dva puta sedmično, tek toliko da zna da sam dobro.

-M-Melody, dođi kući odmah. –drhtavim glasom i kroz jecaje je rekla. Skupila sam obrve i zbunjeno se namrštila na to.

-Mama šta se desilo? –zabrinuto sam je upitala. Primjetila sam i Harryev zabrinuti pogled na sebi, pa sam samo sligla ramenima.

-Samo dođi. –rekla je i prekinula poziv. Sa zbunjenim izrazom na licu sam vratila mobitel u torbu.

-Šta se desilo? –zabrinuto i zbunjeno me upitao Harry. I dalje namrštena pozvala sam konobara.

-Ne znam. Mama me zvala i rekla mi da hitno dođem kući. Plakala je. –klimnuo je glavom, dok je vadio novčanik i plaćao konobaru naša pića. Ušli smo u auto i Harry je krenuo voziti ka mojoj kući. Šta se dogodilo? Mamu imam rijetko kada priliku da vidim kako plače. Samo kada se dogodi nešto strašno. Prva pomisao je da baka nije umrla. U poslednje vrijeme je stalno bila nešto bolesna. Možda se i tati nešto desilo? Ne vjerujem. Mislim nije bolestan, a radi u kancelariji. Nije ga papir mogao ubiti. No dobro uskoro ću saznati.

Nakon što se Harry parkirao, oboje smo se zaputili u kuću u kojoj sam odrasla. Kuća za koju me veže mnogo lijepih, ali i ružnih, uspomena. Ogromna je, skoro kao vila, a dvorište je još veće. Pogled mi je odletio do osoba koje su ispred kuće. Moja teta Laura, rodice Olivia i Megan, koje inače žive u Mančesteru. Šta one rade tu?

-Harry, plašim se. –rekla sam i još više mu stegla ruku. Dobro je da ga imam tu pored sebe, ako mi saopšte nešto jako loše. Baš kada je pošao nešto da kaže Megan je dotrčala do mene i spriječila ga u njegovoj namjeri.

-Hej Megan. –pozdravim je, no ona me povuče u snažan zagrljaj. Primjetila sam da je plakala. Šta se kog đavola dogodilo  da svi plaču?

-Melody,  žao mi je. –kroz suze je počela govoriti. Imam neki predosjećaj da ne želim čuti ostatak rečenice. –Stric Edward... –sada je već briznula u plač, dok je meni srce naglo zastalo. Moj tata? Šta mu se desilo?

-Megan govori mi šta je bilo?! –histerično sam je upitala, dok sam je hvatala za ramena i dramala. Neka mi kaže šta se dođavola desilo sa mojim tatom!

-Moje saučeće. Poginuo je. –istog trena kada su riječi napustile njena usta, izgubila sam tlo pod nogama. Pala sam na koljena i briznula u plač. Moj tata? Nema ga. Ne, ne, ne... ovo ne može biti istina. Ja sanjam. Definitivno sanjam. Harry se sageo pored mene i snažno me zagrlio. Šaptao mi je neke riječi utjehe, no do moga srca nije ništa dopiralo. Moj svijet je srušen.

Sarah's POV.

Sjedila sam na podu i dovršavala neke crteže koji su mi još ostali. Imala sam jako puno posla. I ako sam danas planirala vidjeti Zayna, morala sam se požuriti. Danas imam inpiraciju, pa mi to neće biti problem.

„You pull  my strings and push my soul. You play my heart with every note. And you work so hard to  get me, just to let me no. Yeah, you put me in the spot just to still them show.“ Vidjela sam da me zove Harry, pa sam ustala i javila se.

-Brzo dođi kod Melody kući! –nisam stigla ništa ni reći, a Harryev glas je naređivao ssa druge strane slušalice. Zvučao je nekako tužno i skrhkano.

-Šta se desilo? –zabrinuto sam ga upitala, dok sam spremala svoje stvari u torbu.

-Melodyn otac je poginuo. –njegove riječi su me šokirale i neprestano mi odzvanjale u ušima. Jadna moja Melody.

-Dolazim odmah. –bacila sam mobitel u torbu, trčeći vani. Nemam vremena da čekam taxi, nije kilometar trčanja ništa za mene. Na crevenom sam samo preletjela preko puta, ignorišući psovke koje su mi vozači upućivali. Nisu mi oni bitno, samo je bitno da što prije dođem i utješim Melody. Znam da sam joj sada potrebna više nego ikada. Primjetila sam nekoliko auta parkiranih, među kojima je i Harryevo. Pogledom sam potražila Mel i Harrya, no nigdje ih nisam mogla ugledati. Tu je Rebeca, njena majka.

-Moje saučešće. –iskreno sam joj rekla i zagrlila je. Stisla me u zagrljaj i ispustila par jecaja. Jadna žena, mogu zamisliti koliko ju je sve ovo šokiralo.

-Hvala ti dušo. Idi sada kod Melody, treba joj tvoja podrška. U sobi je. –rekla je i ja sam potvrdno klimula glavom. Uz stepenice sam potrčala ka njenoj sobi. Ispred je stajao Harry.

-Hvala Bogu da si došla. Zaključala se u sobu i nikoga ne pušta. –tužno i zabrinuto je upitao Harry. Pitam se, da li će mene nekada Zayn  da voli ovoliko? Klimnula sam glavom ka Harryu i pokucala na vrata.

-Mel dušo. Ja sam, otvori mi. –tihim glasom sam rekla i već u sledećem trenutku sam začula njene korake. Otključala ih je i odmah mi se bacila u zagrljaj. Rukom sam pokazala Harryu da uđe, jer smo joj sada oboje potrebni.

-Draga, žao mi je zbog tvog tate. Neću ti reći da se smiriš, nego se isplači. Znam kako ti je teško, nemoj to zadržavati u sebi. –čim sam to rekla moje misli su odlutale do moga brata. Dobro znam kako je to izgubiti voljenu osobu. Izgubiti osobu koja ti toliko znači, da bi za nju dao život. Teško mi je da gladam Meldy tako slimljenu. Ali plač će joj pomoći. Jer ako bude zadržavala sve u sebi, prije ili kasnije, pukla bi.

Writer's POV.

Dani polako prolaze od tog nemilog događaja. Prošla je i sahrana. Melody se držala hrabro. Što zbog svoje majke, što zbog djeteta koje nosi u svom stomaku. Da, trudna je. Dijete joj je sada jedina utjeha i podsticaj da nastavi dalje. Kažu, Bog uzima jedan život i jedan daje. Tako je i bilo u  ovom slučaju. Njen otac je otišao u vječni san, dok je život podaren tom nevinom biću, koje je plod Harryeve i Melodyne beskrajne ljubavi. Melody do sada nije ni shvatala koliko ona zapravo voli Harrya, i da je on osoba sa kojom želi da provede život. Bio je tu za nju u teškim trenucim i pružao joj bezuslovnu podršku, kao i Sarah. Oboje se trude da je utješe. Skoro i uspjevaju. No ipak u Melodynom srcu će zauvijek ostati ta praznina, koju je nekada ispunjavo njen otac. Osoba koju je voljela najviše na svijetu i koja joj je značila više od svega. On je sada na boljem mjestu, na nebu, i od tuda čuva svoje najveće blago-Melody.

_______________________________________________

Eto, došlo mi nešto da napišem nastavak. Znam da je sada bio na redu Catching Feelings, ali nisam imala neke inspiracije za nju.

Šta mislite o svemu ovome? Sviđa vam se što se malo radi i o drugim likovima? Ili ne? Ostavite vaše mišljenje o priči. To mi jako znači. Prihvatam i kritike.

Love ya. xx