Everything Has Changed

Chapter twenty two

Danas je dan kada konačno izlazim iz bolnice. Nakon 6 mjeseci ležanja u krevetu, sada ću da se vratim svakodnevnom životu. Svjesna sam da ništa više neće biti kao prije, ali barem ću pokušati da živim normalno bez prisjećanja na najgori dan u mom životu. Zayn mi je obećao pomoći u tome. Iskreno, da nije njega ja ne bih mogla nastaviti dalje. Da me ostavio samu, moj život ne bi imao smisla. Tako da je dobro što me voli. Voli? Ta riječ mi nekako i dalje zvuči čudno. Iako to Zayn i ja jedno drugom govorimo svaki dan, čudno mi je da tek tako govorim nekome da ga volim. Zapravo, Zayn je jedini muškarac kojem sam to ikada rekla. I drago mi je da je tako. U suprotnom te riječi ne bi imale toliko značenje koje imaju sada, kada ih govorim osobi koju stvarno volim-Zaynu. Još ne mogu da vjerujem da je čekao da se probudim svih ovih 6 mjeseci. Da nije odustao od mene i krenuo dalje sa životom. Teško mi je da povjerujem u to i iskreno mislim da je sve ovo neki san. I ako jeste, ne želim se buditi iz njega. Makar u snu, želim biti srećna sa Zaynom. Barem koliko nam to naša prošlost dozvoljava.

-Imam jednu ideju... Ali ne znam da li ćeš pristati na to. –progovorio je Zayn, dok sam ja sjedila na krevetu skupljajući snagu da ustanem. Juče kada sam to pokušala, pala sam iste sekunde. Kada stojim na nogama, imam osjećaj kao da su od plastelina. No doktor kaže kako je to normalno nakon 6 mjeseci ležanja. Uz Zaynovu pomoć, ponovo ću moći hodati. –Ovaj... Da li želiš ostati kod mene narednih par dana? Molim te? –molio me sa nekom neodoljivom facom na licu. Onakvom kakvu samo on zna napraviti. Da budem kod njega? On mene zove da živim sa njim? Eh to već ne dolazi u obzir.

-Ne Zayn. Ne budali. Zašto da idem kod tebe? –bez prevelikog razmišljanja sam odbila njegovu ponudu. Ne znam ni sama zašto sam odbila, ali nekako mi je čudno da budem kod njega u stanu. Da bukvalno živimo zajedno. To mi zvuči tako suludo.

-Zato! Zato što ne znaš kako je meni bilo bez tebe ovih 6 mjeseci. Jebeno si mi nedostajala i sada samo želim da nekako nadoknadimo to vrijeme. Molim te, dođi kod mene samo na par dana. Ne moraš ostati dugo. Samo želim da se brinem za tebe dok se ne oporaviš. –njegove riječi su me nasmijale. Ni sama ne znam šta je meni u svemu ovome smiješno, no takvu je reakciju dobio od mene. Bilo mi je nekako slatko da hoće da se brine o meni dok se ne oporavim, ali nisam bila sigurna da trebam tek tako da pristanem na odlazak kod njega.

-Okej, pristajem. –na moje i njegovo čuđenje sam pristala na tu njegovu ludu ponudu. Odmah je dotrčao do mene, sa ogromnim osmijehom na licu, i snažno me zagrlio. Ljubio me po kosi, dok se smijao kao neka budala. Njegov smijeh je bio zarazan da je ubrzo prešao i na mene. Prenio mi je raspoloženje koje upravo osjeća.

-Hvala ti puno što si pristala. Vjeruj mi da nećeš požaliti i da će nam biti super. –u trenutku kada je to rekao u sobu je ušao moj tata. Ovaj put je hodao. Jako je čudno vidjeti ga bez kolica, no u isto vrijeme i lijepo. Ne mogu opisati koliko mi je drago što sada može da hoda i što se toliko promijenio. –Sarah će biti nekoliko dana kod mene, ako Vam to nije problem? –upitao je Zayn mog oca. Zvučalo je jako čudno dok mu se Zayn obraćao, pun poštovanja prema njemu. I moje srce je puno kada vidim mog dečka i oca kako razgovaraju.

-Naravno da nije problem. Samo... Mislim da je još uvijek rano da postanem djed, zato bolje vam je da pazite. –čim je to moj otac rekao, moje lice je primililo nijansu crvene kakvu nikada u životu nisam ni vidjela. Svo troje smo se nasmijali i ja nisam mogla pogledati u Zayn'a, jer bi mi samo još više bilo neprijatno.

-Pa... Nismo planirali. –Zayn je nastavio njegovu šalu i samo sam molila Boga da prestanu, jer mi je užasno neprijatno. Nisam imala pojma da bi moj otac bio u stanju da kaže nešto takvo. Ko zna? Možda je Zayn i planirao nešto. Glasić je dodao i samo stvorio još veću nervozu kod mene. Nisam ni razmišljala o tome. O sexu sa Zayn'om? Glasić je nastavio da me podbada, što mi u ovom trenutku nikako ne treba. Sada sam samo još više nervoznija i proklinjem sebe što sam pristala da budem kod Zayn'a par dana. –Idemo li? –upitao me Zayn i ja sam klimnula glavom. Polako sam ustala, pokušavajući da  ne padnem. Zayn me ubuhvatio rukama oko struka, tako mi znatno pomažući. Nasmiješila sam se njegovoj pažljivosti te nastavila da hodam, uz njegovu pomoć. Ubrzo smo bili pred izlazom iz bolnice, no ispred su bili novinari fanovi. Pa kako ćemo sada izaći? Ljutito sam puhnula te pogledala ka Zayn'u. –Paul će nam pomoći da dođemo do auta. Ništa se ne brini. –objasnio mi je i ja sam klimnula glavom. Osjećam strašnu bol u nogama i tom Paul'u je bolje da požuri, jer ja ne mogu još dugo da stojim. Baš kada sam to pomislila, na vratima se pojavio krupni i visoki čovjek, sa nekim hladnim pogledom koji je bio usmjeren ka nama. Čudi me da se svi nisu rastjerali  kada su vidjeli ovog ogromnom lika. To je valjda Paul. Nadam se da jeste. Zayn me lagano pokvukao ka naprijed, što bi valjda trebalo da znači da idemo. Ubrzo je došlo još 10-njih kao što je Paul i oni su nas okružili. Toliko da nisam vidjela ništa osim njih. Mora da je Zayn'ov život uzbudljiv, ako mu je ovako svaki put. Napokon smo se uspjeli progurati do auta i Zayn mi je džentlmentski otvorio vrata i pomogao da uđem.

***

Ležala sam na Zayn'ovom krevetu čekajući da se on vrati sa snimanja. Obećao je da će mi nadoknaditi sve kada se vrati. Već mi nedostaje. Želim da se vrati. A i dosadno mi je ovako samoj. Posegnula sam za mobitelom te se ušla na twitter. Napravila sam ga prije par mjeseci. Čudno je koliko me hiljada ljudi prati samo zato što sam Zayn'ova djevojka. No to valjda znači da oni podržavaju našu vezu. Što je dobro. Iako sam sebi obećala da neću gledati šta mi pišu fanovi, nisam mogla a da malo ne zavirim. Bilo je raznih poruka, no jedna mi je zapala za oko. „Ti si kriva što je naš Zayn završio u zatvoru. Ti si rastavila Zayn'a i Pezz. Za sve si kriva. Mrzim te!“ zbunjeno, sa razgoračenim očima sam pogledala poruku. Ne mogu da vjerujem da me neko toliko mrzi. I što je najgore od svega krive me što su Zayn i Perrie raskinuli. Šta sam je ja natjerala da ga prevari?! Htjela sam to napisati ovoj glupači što me ovako mrzi, no ipak sam se suzdržala. Samo sam joj napisala „Prvo se informiši, pa tek onda piši takve stvari!“ odjavila sam se sa twittera i bacila mobitel na krevet. Ne mogu vjerovati kako me neko  može ovako iznervirati. Samo me jedna stvar jako zbunjuje, o kakvom zatvoru ona priča? Zayn je bio u zatvoru? Izgleda da sam mnogo toga propustila dok sam bila u komi. Zayn će mi to morati objesniti. I bolje mu je da ima neko dobro objašnjenje za to. Jer me fanovi napadaju, a ja nemam pojma o čemu je riječ. Izgleda da si ti ta koja se treba informisati. Narugao mi se glasić. Kao i po običaju, ignorisala sam ga te nastavila sa svojim nervoznim šetkanjem po sobi. Uz to sam i grizla nokte, koji su mi bili uredno osječeni. Izgleda da se neko pobrinuo za to dok sam bila u komi.

Nakon dobrih pola sata hodanja po sobi, začulo se otvaranje vrata. Odmah sam potrčala van iz sobe i ugledala Zayn'a kako odlaže jaknu.

-Nije valjda da sam ti toliko nedostajao? –šaljivo je upitao, no izraz na mom licu je ostao mrtav ozbiljan. Nisam mu ništa odgovorila, nego sam mu pokazala rukom ka dnevnom boravku gdje sam i sama krenula. Mislim da je vrijeme za jedan ozbiljan razgovor. –Nešto se desilo? –upitao me dok ej hodao iza mene.

-Ne znam, ti mi reci? –ljutito sam ga upitala stajajući tačno isred njega. Zbunjeno me pogledao te pošao da me uhvati za ruku, no ja sam se odmakla. Možda sam malo pretjerala, ali prosto ne mogu da podnesem da me neko laže. Dobro, nije me lagao. Ali mi je prećutao nešto jako bitno. Što je još gore. –Kada i kako si završio u zatvoru? – 

________________________________________________

Uobičajno vam se izvinjavam što kasnim sa nastavcima, no sada se izvinjavam što sam ovako redovna. Prosto mi se piše ova priča i osjećam se bolje kada je pišem. Ima još jedan razlog-u sledećem nastavku je perverzija, haha. Pa želim da se toga riješim što prije. Obećajem da će samo još sledeći nastavak biti redovan, pa se posle vraćam na staro, haha.

Komentarišite, molim vas. To mi jako znači i vaši komentari mi popravljaju dan.

Love ya xx