Everything Has Changed

Chapter two :)

***

Nakon dosadnih i smornih predavanja sam krenula na posao. Ja radim u velikoj firmi kao modna kreatorka. Iako svi odma pomisle da imam veliku platu čim se bavim tim poslom, ali nije tako. Ja u suštini samo crtam i to je sve. Kasnije drugi ljudi moje crteže relizuju u odjeću.

Lijepo je tu raditi, jer nam često dolaze i neke slavne ličnosti i lično meni govore kakvo odijelo žele. Šteta što niko od  poznatih ličnosti koje ja volim nije dolazio, ali ima i za to vremena.

Na telefonu mi je zazvonila melodija koja je označavala da mi je stigla poruka. Nema potrebe da mislim o tome ko mi šalje poruku, jer je Melody jedina prijateljica koju imam. I samo mi ona i šalje poruke.

"Večeras da si se dovukla do mene, kako znaš i umiješ :* "nasmiješila sam se poruci vrativši telefon u džep. Da li da idem? Ili da ipak ostanem kod kuće i patim zbog toga što imam jadan život? Najbolje da ipak idem. Odlučila sam se suprotstaviti Peteru i ovo je savršena prilika za to.

Poznavajući Melody znam da je nešto smislila za večeras. Vjerovatno će sa nama biti i njen dečko Harry. Iskereno, ne gotivim ga baš. Plašim se da bi on mogao slomiti srce Melody, jer je veoma dobro poznato da je on ženskaroš. Nije ni Mel neka cvjećkica, ali ima osjećaje i znam da se zaljubila u njega. Za Harrya baš i ne znam. Nikada nisam imala priliku da sa njim o tome razgovaram.

Došla sam na posao te ugledala gosp. Farrah, moju šeficu. Ona je amerikanka srednjih godina. Veoma je mršava i moram priznati lijepa. Draga je osoba i ja ću joj do kraja mog života biti zahvalna na tome što mi je dala posao kada to niko drugi nije htio.

-Dobar dan. -kulturno sam je pozdravila blago joj se smješeći.

-Hej Sarah. -pozdravila me također i uzvratila mi osmijeh. -Danas imaš puno posla.. Najbolje da počneš odmah. -rekla je te stavila papir sa narudžbama odjeće. To su uglavnom bile maturske haljine. Jer je matura u subotu. Samo se nadam da ću sve završiti i da ću kod Mel stići na vrijeme.

***

Baš kada sam završavala zadnju haljinu za danas ispred se čula neka vriska i cika. Izgleda da još nisam završila sa poslom jer nam sada dolazi neka poznata ličnost. Po veoma jakoj vrisci, koja me ometa u radu, da se zaključiti da je neko ful poznat.

Pogledala sam ka vratima koja je otvarao poprilično zgodan dečko. Bio je obučen u siva pantalone i sivu majicu sa crvenim prugama. Na licu mu je prelijepi osmijeh koji do izražaja dovodi predivne bijele zube. Pomalo sitne kestenjasto-zelene oči su zurile u mene. Toliko su savršene da sam se totano izgubila u njima.

-Rekoh HEJ! -glasno je izgovorio taj dečko tjerajući me da se trznem i poskočim u mjestu. Toliko sam se zamislila i pozabvila analizranjem njega da nisam niti čula šta mi je rekao.

-Oh oprosti... Zamislila sam se.. -osjetila sam kako mi lice obuzima crvenilo, jer sam se upravo obrkla pred Louisom Tomlinsonom. Zašto sam morala tako reagovati i ispasti budala? Sarah, navikni se, jer to si jednostavno ti.

Malo mi je bilo lakše kada je odmahno rukom u znaku da je sve u redu. No, to ne može izbrisati činjenicu da sam se obrukala.

-Izvoli? -napokon sam se sjetila da bih ga trebala uslužiti. Ja sam odma prešla na "ti" nadam se da mu to neće smetati. Digla sam pogled direktno na njegove oči, prikrivajući bilo kakav trag posramljenosti.

-Pa čuo sam da ste vi najbolji u Londonu pa sam se odlučio da mi vi napravite odijelo za vjenčanje. -veoma srećno je rekao, sa blistavim osmijehm na licu. U isto vrjeme sam srećna i tužna. Srećna što je odlučio da mu baš ja kreira odijelo, a tužna zato što se ovakav savršenko ženi.

-Reci mi kakvo odijelo želiš i ja ču se baciti na posao. -oboje smo se nasmijali. Louis mi je objasnio kakvo odijelo želi, toliko dobro da sam ga već mogla zamisliti u njemu.

***

Napon sam završila sve i sada mogu da idem kući. Sa nesigurnim smješkom sam krenula sa telefonom u ruci spremna da zovem Melody. Ukucala sam broj čekajući da se javi.

-Nema potrebe da mi govoriš da ćeš doći jer ja to već znam, hehe. Btw heej! -smrsila je sve u jednom dahu pa mi je trebalo par dobrh trenutka da shvatim šta je zapravo rekla. Nasmijala sam se ne vjerovajući da postoji osoba koja me tako dobro poznaje.

-Onda se, kretenko, vidimo večeras.. Samo ne znam u koliko sati da dođem? -upitala sam te otvorila vrata kuće u kojoj mi se desilo svašta loše. Mnogo ja stvari koje bih željela zaboravitiali plašim se da je to nemoguće sve dok postoje ovakve uspomene.

-Oko 8 osam da si se stvorila kod mene. Moram te upoznati sa jednom osobom.. -prekinula je prije nego što sam joj uspjela reći da ne dolazi u obzir da me upoznaje sa bilo kim. Ona me predobro poznaje i bila je svejesna činjenice da ću se ja buniti. I zato ne treba dopuštati debilnim osobama da te upoznaju tako dobro. Ja sam dopustila i eto mi ga sad.

Ušla sam u dnevni boravak šokirano gledajući čovjeka na fotelji. Ne mogu vjerovati da je to opet učino. Izgleda da je sav moj trud da ga učinim boljom osobom bio uzaludan. Trebam se pomiriti sa činjenicom da će on zauvijek ostati isti i da se nikada neće promijeniti.

_________________________________________________________

Uh.. Evo ga i drugi dio je tu. Želim se zahvaliti Kerimi jer mi je puno značilo što je reklamirala moju priču <3 Sledeći nastavak ide kada bude bar 6 vote-a i 2 komentara.