The Mikaelson family✅

Chapter 5

-,, Hej ljubavi, kako si spavala?,, pitao me je Alek pospanim glasom, dok me je primakao k' sebi.

-,, Nikad bolje,, pogledala sam ga u oči i poljubila.

-,, Ništa lepše, nego kad te osoba koju najviše voliš na svetu poljubi čim otvoriš oči,, rekao je.

                        ...

Probudila sam se i shvatila da je ovo samo san. Okrenula sam se na drugu stranu i ugledala Aleka kako leži pored mene, u mom krevetu, bez majice. Prvo što sam pomislila je kako ovaj čovek može biti toliko zgodan? Jednostavo prelep.

-,,Nemoj,, viknuo je dok je stavljao ruke preko svog lica.
-,, Ti to kao sanjaš nešto?,,pitala sam, dok sam mu sklanjala ruke.
-,, Mislio sam da ćeš me udariti,,
-,, Pa i hoću, ako budeš bezobrazan,,. Ustala sam i sela preko njega.Oboje smo se nasmejali.
-,, Idemo da doručkujemo?,,
pitao me je dok je ustajao, a ja sam još uvek sedela na njemu. Klimnula sam glavom, a on je ustao i poneo me niz stepenice. Spustio me je na stolicu i doneo hranu.

Seli smo i počeli da jedemo.

-,, Aj daj mi jedan tanjir, molim te,,
-,, Ajde, idem, ali samo zato jer si me zamolio,,
Otišla sam po tanjir, ali dok sam se vraćala osetila sam veliku bol u glavi. Ispustila sam tanjir i počela da vrištim.

Alek mi je prišao i zagrlio me. Toliko je bolelo, da sam mislila da će mi pući glava.

-,, Kad si zadnji put koristila magiju, a da to nije bilo juče?,,
-,, Pre četiri godine, zašto?,, pitala  sam sa suzama u očima.
-,, Imaš previše moći, a nisi dovoljno jaka. Moraš da je potrošiš na nešto veliko. Čekaj.,,

Alek je otrčao u dvorište, osetila sam da mi suza silazi niz obraz, sklonila sam j e rukom i shvatila da je to krv.

-,, Aleeeeeek,, vikala sam plačući. On je utrčao u kuću sa mrtvom pticom. Zanemario je to što mi krvare oči i stavio je pticu na pod.

-,, Oživi je, valjda je to dovoljno, ako ne, ja ću morati...,, nije nastavio, ali znala sam šta je hteo da kaže.

-,, Samo pomisli, mogu ja to,, ohrabrivala sam se.

Zatvorila sam oči i dala sve od sebe.

-,, Uspela si ,, rekao je dok je stavio svoju ruku na moje rame.

Otvorila sam oči i videla pticu koja je odletela kroz prozor.
-,, Jesi li sad bolje?,,
-,, Mnogo,, odgovorila sam sa velikim osmehom.
-,, Kakva ti je to ogrlica?,, gledao je u ogrlicu koja je visila oko mog vrata.
-,, To je poklon,,
-,, Daj mi to vamo,,
Skinula sam je sa vrata i pružila mu.
-,, To je crni kamen, sa još par stvari predstavlja nešto slično kao prsten za vampire, koji sprečava kletvu sunca,,
-,, Znači ovo je za kletvu meseca?,,
-,, Da,,
-,, Ja sam četvrtinu vukodlak,,
Pogledai me je kao da sam luda.
-,, Znao sam to. Osoba koja ti je dala to, sigurno je znala čemu služi.Pošto ti nisi vukodlak, ovaj prsten je samo zadržavo tvoju kletvu u tebi, sav bes i ljutnju,,
-,, Znači to nije dobro?,,
-,, Bilo bi da si postala vukodlak,,

Ne mogu da verujem da sam sve ovo vreme nosila tu glupost koja mi je samo odmagala.

-,, Baci to,, naredila sam mu.
-,, Ne, ne, ne...mislim da bi za tebe bolje bilo da ovo sačuvamo,,stavio je ogrlicu u džep i nasmešio se.

                       ...

-,, Idem do centra, hoćeš li samnom?,, stojao je na vratima od moje sobe.
-,, Da, ionako mi je dosadno!,,
Ustala sam sa kreveta i krenula za Alekom niz stepenice.

Sišli smo u garažu i seli u auto.

-,, Gde idemo?,,
-,, Videćeš, ali svideće ti se,,

Stigli smo do nekakvog zatvorenom autoputa.

-,, Danas polažeš,,
Ovo me je veoma iznenadilo, ali nešto je zaboravio.
-,, Imam 17 godina,,
-,, Nema to veze, sve ćemo srediti, samo treba da naučis da voziš, a za to ću se ja pobrinuti,, namignuo mi je.

Alek je otišao po neke papire, a ja sam ga čekala u autu. Nisam verovala da ću naučiti da vozim. Da li on shvata da mi omogućava da odem kad god poželim? Valjda je mislio na to.

Nakon par minuta vratio se i seo u kola.

-,, Vozićeš moj, za sada,,
Uzvratila sam mu osmehom.
Izašli smo i zamenili mesta.

                       ...

Sat vremena kasnije.

-,, Bilo je zabavno, brzo učiš,, pohvalio me je.
-,, Da, evo ti, vozi do kuće.Mrzi me da izlalim, mogu li preko tebe?,,
Podigla sam obrve i nasmejala se čekajući njegov odgovor.
-,, Samo napred,, rekao je kroz smeh.

Zamenili smo mesta i krenuli prema kući.

-,, Kad mogu da vozim?,,
-,, Kad  izabereš auto,,

Sviđa mi se ovo, ali nešto mi je sumnjivo.

-,, Zašto radiš ovo, da ti možda ne treba nešto od  mene?,,
Pogledao me je i nastavio da vozi.
-,, Ne mogu da verujem. Ne možeš ništa da prihvatiš.Sviđaš mi se! To si želela da čuješ. Zar ne?,,

Ostala sam u šoku.Stigli smo kod kuće, Alek je izašao iz auta, a ja sam ostala. Nisam znala šta da kažem. Jadan. Nisam htela to da mi kaže.
Izašla sam i krenula u kuću. Alek je bio u svojoj sobi.

-,, Mogu li da uđem?,, pitala sam.
Nisam dobila odgovor.

Ušla sam i videla Aleka kako gleda kroz prozor. Kada sam zakoračila u sobu okrenuo se prema meni.
Oči su mu bile žute i sjajile su se kao sunce.
Imao je očnjake. On nije vampir. Krenuo je prema meni i ...