The Mikaelson family✅

Chapter 7

Dok je Izzy pričala, bila sam uplašena, bilo mi je žao jer je morala kroz sve to da prođe. Sama pomisao na to da ću možda  jednog dana zbog  svojih gena i ja ubiti nekoga je terala strah u moje kosti.
Naježila sam se, a Izzy me je pogledala i nasmešila mi se .

-,, Žao mi je...,, spustila sam glavu.

Alek je ulazio u sobu i stao. Prekrstio je ruke i krenuo da govori.

-,, Imam nešto pametno da kažem,, pogledao je u mene, a zatim u svoju sestru.
Izzy je prevrnula očima.
-,, Pošto si ti tako divna sestra i došla si da me vidiš, odužiću ti se tako što ću ti dati ovo veče sa Mariom,,
Pogledala sam iznenađeno. Šta li je sad naumio.

Šta je, frka ti je. Ne znaš gde će otići?

Začula sam glas u mojoj glavi. Istog trenutka sam se trgla i ustala. Oboje su me pogledali i nastavili razgovor.

-,, Šta hoćeš da kažeš?,, pitala ga je Izzy.

Alek je uzdahnuo i stavio ruke na potiljak.

-,, Ja idem, ali ne brini se. Biću tu ujutru, pre nego što se probudite,,
Izašao je iz sobe bez i jedne reči. Krenula sam za njim.

Trči, trči. Samo ti to preostaje.

Opet taj glupi glas.

Upala sam u Alekovu sobu kao grom iz vedra neba. Stajao je ispred kreveta i slagai  stvari u kofer. Pogledao me je i bacio njegovu majicu u moju facu.

-,, Evo ti, dok ne budem bio tu,, vragolasto se nasmejao.
-,, Ne treba mi, nećeš mi nedostajati,, bacila sam mu majicu na krevet. On je otišao do wc-a i uzeo svoju četkicu za zube. Prišla sam i sela na krevet. Nisam mogla da ne primetim, ali soba mu je stvarno bila uredna. Svaka košulja je bila složena kao da je danas kupljena. Cipele su se sijale, a čarape su bile ispeglane i složene jedne na druge. Jednostavno, sve je bilo pod konac.

Gledala sam ga dok je slagao svoje stvari.

-,, Gde ideš?,,
-,, Ne teraj me da kažem,,

Zašto bi ovo rekao, samo sam ga pitala gde ide. Zar ne smem?

Previše pitaš, ne zabadaj nos tamo gde mu nije mesto. Ako neće da ti kaže ostavi ga na miru. Zakasniće na avion,možda.

Aaaaa, taj glasić me je izluđivao. Mogu da pitam šta želim. Njegov odlazak se takođe tiče i mene. Prevrnula sam očima i uzdahnula. Bila sam ljuta.
-,, Želim da znam gde si, kada nisi pored mene!,, namerno sam tako rekla jer sam znala da on oseća nešto prema meni, a ovo će ga sigurno naterati da mi odgovori.
-,, Ne mogu ti reći,,

A tako znači. Ustala sam sa kreveta i izašla iz njegove sobe. Za manje od pet sekundi našao se ispred mene. Stojali smo u hodniku. Prišao mi je, naše glave bile su samo par centimetara udaljene.
-,, Ako ti kažem...,, prekinula sam ga i odgurnula.
-,, Šta? Moraćeš da me ubiješ?,, nasmejao se.
-,, Ne. Ako ti kažem možda ćeš se naljutiti, jer sigurno nećeš ići samnom,,

Ovo me je nateralo da posumnjam da nešto krije od mene. Svašta mi je palo na pamet. Nisam mogla više da izdržim. Moram saznati gde ide. Uhvatila sam ga čvrsto za majicu i pogledala pravo u oči.

-,, Reci mi. Videćemo šta će se desiti!,, zapretila sam mu.
Uhvatio me je za obe ruke i svojim kukovima gurnuo prema zidu. Oboje smo ubrzano disali. Prišao mi je toliko blizu da sam osetila njegov dah na svojim usnama. Okrenula sam glavu na stranu.

Kukavice!

Ponovo taj glas. Aaaaaaaaa, malo mije falilo da počnem sama sa sobom da se svađam.

-,, Odgovori mi,, zarežala sam.

-,, New Orleans,, samo je to rekao i ispario. Da je čovek video bi on. Krenula sam u njegovu sobu, ali nije bio tamo, takođe nije bilo ni kofera.

-,, Vidimo se sutra, čuvaj se.,, čula sam kad je Alek govorio Izzy. Bio je odlazio. Odmah sad dotrčala dole, bio je kod auta. Vikala sam na sav glas.

-,, Aleeek, vrati se. Obećao si mi da ću videti svoje roditelje. Kako možeš?,, plakala sam i vrištala na sav glas. Pogledala sam u Izzy, a ona je samo odmahnula glavom. Nije mogla ništa da uradi. Alek me je pogledao i seo u auto. Otišao je.