The Mikaelson family✅

Chapter 36

Obukla sam plave,uske farmerice I belu majicu kratkih rukava. Kosu sam zavezala u visoki rep. Pogledala sam poslednji put sobu i zatvorila vrata.

Kada sam sišla dole, ugledala sam Rous i Jonasa. Nasmejala sam se i krenula ka njima. Pozdravila sam se sa svima i sela u auto. Ja vozim. Pustili smo pesmu, uzivali i smejali se. Odlučili smo da ćemo ići gde nas put odnese. Svi volimo iznenađenja. Kada je mrak pao Jonas je uzeo da vozi, ja sam se odmarala. Dok je vozio njegova ruka je bila na mom kolenu, imala sam neke leptiriće u stomaku. Duboko sam disala, pogledala sam u retrovizor i ugledala Rous kako spava. Ona je bila sve vreme pevala, sigurno se umorila. Nadam se  da joj glas nije pukao. Ne želim da sve vreme ćuti. Malo bolje sam je upoznala i shvatila sam da je ona jedna veoma vesela osoba. Uvek ima osmeh na licu. Volim takve ljude, donose sa sobom uvek pozitivnu energiju. Jonas je parkirao na parkingu, prenoći ćemo u nekom motelu. Jednostavno izgleda i veoma mirno. Meni nije ni bitno gde spavamo, mogli smo i u kolima. Svakako sutra nastavljamo. Probudila sam Rous, dok je Jonas uzeo ključeve od soba. Kada smo došli do njega, videla sam da u ruci ima samo dva ključa. Opet sam osetila leptiriće u stomaku.

-"Nema dovoljno soba, ne lažem, niti pokušavam nešto. Verujte mi."

-"U redu je Jonas, ko će sa kim?"

-"Pa možeš sa mnom, ako hoćeš naravno?" nasmejala sam se i prevrnula očima.

-"Rous, idemo. Laku noć Jonase." nasmejao nam se,a mi smo otišle u sobu. Bila je obična, dva kreveta, prozor, kupatilo i sto. To nam je dovoljno, čini mi se. Bacile smo se na krevet i zaspale. Bila sam jako umorna.

8:17h

Moj alarm se oglasio, odma smo se probudile i ustale. Otvorila sam vrata i poskočila, Jonas je bio na centimetar ispred mene. Osetila sam njegov topao dah na licu. 

-'' Šta se desilo? Nisi valjda celu noć bio ovde?''

-'' Ne, šta ti je. Kreni, idemo da doručkujemo, mislim ja već jesam. Hmm, bila je baš ukusna ona devojka sa recepcije.'' Bolesno se nasmejao, ja sam ga gurnula i prošla. Kreten. Doručkovali smo i krenuli u auto. Opet sam ja glavna, uzimam volan u svoje ruke. 

Vozila sam bez ruku i pevala pesmu, zapravo smo svi vrištali, dok Jonas nije iznenada isključio radio tako što je udario dugme. Uplašila sam se i pogledala ga. Okrenuo se i video crni džip.

-''Ovi nas prate još odavno. Daj gas. Moramo pobeći.'' Uzrujano sam stisnula gas i vozila sam 180km na sat. Nisam znala gde da idem, skrenula sam u neku uličicu, ali tamo je na putu bio još jedan auto. Jonas je izvadio pištolj. I napunio ih drvenim mecima. Naglo sam zakočila, svi smo krenuli u napred. Pogledala sam Rous i dala joj pogled koji govori da će sve biti u redu iako nisam znala to. Ispred nas su stajali ljudi u crnim odelima, njih petorica i još jedan koji je tek sada izašao iz automobila. Jonas je krenuo da izlazi, a ja sam ga odma uhvatila za ruku.

-''Šta to radiš debilu, poubijaće nas, jesi li normalan?'' Osećam strah, prevelik je. Ako se ne smanji počeću da plačem. Samo me je ozbiljno pogledao i izašao. Okrenula sam se ka Rous koja je plakala. Smirila sam je i polako otvorila vrata. Izašla sam iz auta, uradila sam to. Krenula sam prema grupi ljudi među kojima je bio i Jonas. Na licu su mu se pojavili očnjaci čim me je ugledao. Stala sam na sekundu i nastavila.

-''Koliko si ti zapravo hrabra mlada dama. Moje ime je Lorenzo. Ti si Maria.'' uhvatio me je grubo za ruku i privukao sebi. Jonas je odmah izvadio pištolj i uperio ga u Lorenza.

-''Šta hoćeš,ona ti ne treba.''

-''Ona je savršena osoba,takva mi treba. Ako njen otac ne dodje za 1 sat, zaboravite je.'' Stavio je svoju ruku oko mog vrata.

-''Nemoguće je da dodje za 1 sat, reci šta hoćeš samo je pusti.''

-''Trebaju mi pare, šta bi nama kriminalcima drugo trebalo. Najlepše žene, piće i pare. To je ono što želim. Ona može sve to da mi omogući. Ti si najgluplji čovek na svetu. Trebao si da je napuniš do sada već. Ko zna da li ćeš ikad imati priliku.'' Zlokobni smeh je ispunjavao ovu tišinu.

-''Malena, ne brini se. Biće sve u redu.'' Jonas je uperio svoj pištolj u srce jednog čoveka i pritisnuo okidač. Mladić je samo pao. Niko nije ni trepnuo.

-'' Ovim si pokazao da si jako glup." Lorenzo je izvadio svoj pištolj I uperio u Rous koja je bila u automobilu. Samo što je otvorila usta da vrisne, metak je završio u njenoj glavi. Centar čela. Više je nema. Samo sam gledala. Nisam imala snage ni za suze, bila sam u šoku. Ne mogu da verujem,pre sat vremena smo se smejali I bili najsrećniji,a sada....nje nema. Uskoro ću joj se pridružiti. Verovatno.

Osetila sam pritisak oko svog vrata. Lorenzo je stegao svoju šaku. Počela sam da ga grebem I da se otimam, ali on me je još više stezao. Jonas je krenuo da ubija sve sve prisutne, bio je jako besan.
Lorenzo me je podigao I ugurao u automobil. Krenula sam da otvaram druga vrata,ali bila su zaključana. Neko me je uhvatio za kosu I povukao. Lorenzo me je povukao i moja glava se našla u njegovom krilu. Držao me je čvrsto za kosu i spusti se do mene,bio je samo na par centimetra do mojih usana.
-" Bolje budi dobra devojčica i sarađuj. Niko te neće spasiti. Niti smo nameravali da te neko spasi. Mada smo I mi hteli lakši put, ali je*iga. Zato uvek treba imati plan B. Hoćeš da ti kažem zašto baš ti?" Klimnula sam glavom.
-" I mi imamo nekog ko je moćniji od nas I ko nas je*e  u mozak. Tražio nam je velike pare, a mi nećemo dati ono što smo zaradili krvavim radom. Stvorićemo nove pare, ti si naš keš." Podigao me je I gurnuo do prozora. Udarila sam glavom i sklopila oči na trenutak. Osetila sam nečije ruke na sebi, otvorila sam oči i ...

Nadam se da jedva čekate novi deo. Komentarišite, svaki komentar je dobrodošao...Hvala na podršci! :-)