The Mikaelson family✅

Chapter 20

Posmatrala sam Aleka dok je postavljao sto za dvoje. Ovaj put nije bilo nista specijalno, ali bilo mi je isto drago kao i svaki put kad je nešto učinio za mene, jer znam da se trudio. Seli smo za sto i ručali, hrana je bila ukusna. Alek me je svo vreme posmatrao čekajući kritiku ili pohvalu.
-,, Veoma je dobro!,, obrisala sam usta i počela da sklanjam sto.
-,, Ja ću skloniti sve, ti idi odmaraj. Dosta si bila na nogama danas.,, potvrdno sam klimnula glavom i otišla od stola. Popela sam se uz stepenice do svoje sobe i legla na krevet. Gledala dam u plafon i pokušala da ne razmišljam o svojim ranama koje su me pekle i bolele.
Nisam mogla više da izdržim, sišla sam dole i uzela ključ od auta. Pogledala sam oko sebe, ali nigde nisam videla Aleka.
-,, Idem na kratko, vratiću se brzo!,, viknula sam u nadi da će me Alek čuti, ali niko se nije odazvao. Zatvorila sam vrata i krenula u garažu. Mrak je već počeo da pada, sunce je zašlo odavno. Sela sam u moj auto i krenula u centar. Sećam se da smo jednkm prošli pored eke apoteke kad  smo išli na planinarenje. Jeste da je malo dalje, ali bolje išta nego da provedem još jednu noć u bolovima. Upalila sam svetla i potpuno se koncentrisala na put. Oko mene je bila šuma. Visoko drveće, sećam se ovog puta, skoro da sam stigla. Da, bila sam u pravu. Pored puta bio je restoran,a nedaleko od  njega mala apoteka. Parkirala sam svoj auto ispred i krenula ka unutra.
-,, Treba mi nešto za moje posekotine i protiv bolova nešto.,, apotekar me je pogledao i klimnuo glavom. Okrenuo se prema polici gde su stojali lekovi, spakovao ih u kesicu i naplatio mi.
-,, Kremu maži kad  god poželiš, a protim bolova kad te boli, ali najviše tri dnevno,, pružila sam mu novac i potvrdno klimnula glavom. Izašla sam napolje i krenula prema kući. Noga me je sve više i više pekla, nisam mogla da izdržim i počešala sam se. Podigla sam ruku i videla krv na njoj. Spustila sam glavu dole i videla da mi se rana otvorila. Buljila sam u nogu ne obraćajući pažnju na put.
Podigla sam glavu i ugledala neku osobu na putu, bila je suviše blizu. Nisam stigla da zakočim na vreme i bum.
Udarila sam nekog. Srce mi je lupalo kao ludo. Nisam znala šta da radim. Telefon nisam imala kod sebe. Izašla sam iz kola i prišla osobi koja je ležala na putu. To je bio čovek...nije se pomerao. Osvrnula sam se oko sebe da vudim da li je neko video šta sam upravo uradila.  Na svu sreću nije nikog bilo.
Skupila sam snage i okrenula čoveka na leđa. Bio je star, neobrijan, a i odeća mu je bila otrcana i prljava. Očigledno je bio neki beskućnik. Stavila sam dva prsta na njegov vrata, ali ništa. Nikakav znak života nisam osetila. Nije imao pulsa. Mrtav je.

                        ***

Ponovo sam se osvrnula oko sebe i brzo otrčala u auto. Pobegla sam. Odjurila sam glavom bez obzira. Bila sam uplašena. Došla sam do kuće, parkirala svoja kola u garažu i ušla unutra. Alek je sedeo u dnevnoj sobi gledajući neki film. Ušla sam sva izbezumljena.
-,, Gde si bio?,, smireno sam pitala.
-,, Čuo sam te kad si rekla da ideš, bio sam gore u svojoj sobi. Pričao sam sa William-om.,, klimnula sam glavom i sela o njega. Stavila sam ruke preko lica i uzdahnula.
-,, Nešto se desilo?,, stavio je ruku na moja leđa. Njegovo pitanje me je još više uzbudilo. I počela sam ubrzano da dišem. Nisam znala šta da mu odgovorim. Da kažem da sam upravo ubila čoveka. Nečijeg tatu, muža, dedu, sina...ko go  da je ubila sam ga. Bio je ljudsko biće. A sad ga više nema, zbog mene. Okončala sam nečiji život. Ko sam ja? Kako sam to mogla da uradim?
Pogledala sam u Aleka i more suza je krenulo niz moje lice. On me je čvrsto zagrlio i prislonio uz sebe.

___________________________

Jedva čekam novi deo, nadam se da nisam jedina. Razmislite šta se će se desiti u daljem delu priče.
Ostavljam vas sa svojim mislima, ali ne zadugo. Znate i sami da ćete sutra već znati šta se desilo. Vidimo se❤❤❤👋👋
Volim vas👿👅