The Mikaelson family✅

Chapter 35

-" Srećan rodjendan, nesudjena." Kako je to izgovorio, hiljadu noževa se zabolo u moje srce. Nisam imala snage ni da plačem. Ovo je najgori dan u mom životu. Zašto je morao ovo da mi uradi? Zašto samo nije došao sa nekom drugom I sedeo I ljubakao se sa njom, dok sedi naspram mene. Bilo bi mi teško, ali ne teže od ovoga.
Pogledala sam u kutijicu ispred mene I ugledala prsten sa dijamantom, sasvim jednostavno, ali meni tako drago. Neću ga skidsti sa prsta.
-" Alek, predivno je zaista. Hvala ti." napokon nešto I ja da sam rekla. Pokušavam da sakrijem svu tu tugu, ali teško da ću uspeti. Uzeo je moju levu ruku I stavio prsten.
-" Šta ovo treba da znači?"
-" Oproštajni poklon, možda." Dobro je naglasio to možda. Možda to može da znači da ovaj prsten predstavlja I naš novi početak. Volela bih to, ali sada smo oboje previše slomljeni da bi okrenuli novi list I krenuli sve od početka. Ne znam šta da radim. Osećam se ponovo oštećeno. Kako ću ga zaboraviti I nastaviti sa životom? Ne znam, u ovom trenutku ne znam. Nadam se da je jutro pametnije od noći, kao što to svi kažu. Možda će on ostati do sutra ovde, onda bih mu sigurno nešto rekla. Ovako ga samo nemo posmatram.
-" Ja...moram sve da ti kažem, osećam potrebu."
-" Ne, sve znam. Znam da si smišljala iz dana u dan svoj plan kako da pobegneš, dok sam se ja svakim tim danom sve više I više zaljubljivao u tebe. Ti si jedna bezosećajna osoba, kao I tvoja porodica. Izgleda da ne trebaš biti vampir I hibrid da bi bila okrutna, ti to već imaš. Tebi ništa ne znači nečije srce, ne nečije, bar moje. Ali ti si jedna balavica, kojoj sam širom otvorio vrata svog srca, a vidi kako si mi ti vratila. Možda sam ja glup, jer nisam verovao u neuzvraćenu ljubav. Ti si mi prva takva. Od početka sam znao da ćeš biti posebna, ali ne na ovakav način. Znaš šta je najgore? Još uvek su ti otvorena ta vrata I još uvek te volim." Stojala sam u mestu, dok se on derao na mene govoreći mi sve ovo bez ikakve pauze.
-" Alek, ovo nije istina, veruj mi. Ko god da ti je ovo rekao, slagao te je, nije ti dao dobru informaciju. Ja tebe volim I zaljubljena sam u t-"
-" Zašto me lažeš,a pritom me I gledaš pravo u oči. Znam sve, čak I za tvog budućeg muža kojeg su ti tvoji odabrali. Ovde završavamo, vodim te nazad."
Nije mi dao ni da završim svoju misao, samo me je uzeo u naručje I vratio na proslavu.

Čitavih tri sata sam sedela za stolom I buljila u čašu ispred sebe, sa lažnim osmehom naravno. Svaki minut su dolazili razni ljudi I čestitali
mi rodjendan. Zahvaljivala sam se na najfiniji način. Polako su svi odlazili. Klaus, Kol I Rebekah su prišli I seli za sto. Gledali su me tužnim očima.
-" Reci." Tata je rekao kroz uzdah.
-" Alek misli da sam ja sve isplanirala kako bih došla ovde. Svašta mi je rekao, govorio mi je kako sam ga povredila I da sam mu ja prva neuzvraćena ljubav. To je laž, ja njega volim. Nije hteo ni da me sasluša."
-" Koga briga, ja ću mu izvaditi srce. Ti si najlepša devojka na svetu, ti samo prstom pokaži koga želiš I biće tvoj."
-" Koll, začepi. To nije ljubav. Ne razumeš."
-" Hvala Rebekah, ali I tebi Kol. Svejedno ja sam rešila..."
-" Nee." Klaus je ustao sa stolice I na kratko se uhvatio za glavu.
-" Da, tata. Odlazim. Nastaviću sa školom, putovaću svetom. Znam I koga ću da vodim. Želim da zaboravim na sve loše." Istog momenta je uzeo stolicu I bacio je o pod, povukao je tanjire sa stola I sve se razbilo. Grupa ljudi se okupila I gledala sve ovo. Klausu su izbili očnjaci,a oči su poprimile zlatno-žutu boju. Baš tako, poput zveri se ponašao. Sve stolice I stolove je bacao I uništavao. Napokonje prestao I pao na kolena.
-" Čuvaj se, bar to." Otrčala sam ka njemu I zagrlila ga snažno. Pogledala sam ga u oči I uputila mu jedan osmeh.
-" Naravno da ću se čuvati, ti budi srećan. Molim te. Večeras se pakujemo, a sutra ujutru odlazimo. Moram da javim Rous."
-" Nju vodiš?" Blago se nasmejao sa ponosom u očima.
-" Da."

Spremila sam se sa Rous, sve smo spakovale. Još da pozovem svog drugog saputnika. Ležim u krevetu,spremna za spavanje I ukucavam broj u telefon. Pritiskam za poziv I zvoni.
-" Dobro veče, izvolite!" Dubok glas sa druge strane slušalice.
-" Pa dobro veče."
-" Ko je to?"
-" Ne sećaš me se, ahh. A hteo si nešto više, svi ste vi isti." Suzdražavam se da ne prasnem u smeh.
-" Mnogo si ti mala za ove noćne razgovore!" Kreten.
-" Ne znaš ni sa kim razgovaraš kretenu."
-" Samo jedna osoba sme to da mi kaže,a to si ti Maria. Srećan rodjendan." Zacrveneli su mi se obrazi.
-" Hvala ti Jonas. Ovaj htela sam da te pitam nešto, mislim ne znam ni što ću te to pitati."
-" Reci slobodno."
-" Ovaj ja odlazim, želim da putujem, pa sam mislila da mi se pridružiš. Nemoj ništa reći, ako hoćeš da ideš. Ujutru u 8 dodji kod nas po mene."
-" Ovaj, Maria. Kako ste ti I Alek?"
-" Jonas, mi nismo više zajedno." Prekinula sam poziv. Nisam mogla više da zadržavam suze.

Eh, ljubav.