The Mikaelson family✅

Chapter 11

Ostavila sam telefon i otišla do prozora. Bilo je sunčano. Mnogo toplije nego juče. Odlučila sam da se prošetam. Obukla sam crne helanke i sivu majicu na debele bratele. Zavezala sam kosu u rep i izašla iz sobe. Spustila sam se liftom do poslednjeg sprata. Tamo me je čekala žena od sinoć.
-,, Inače ja sam Marija,, pružila sam joj ruku.
-,, Melissa,, nasmešila se.
Uzvratila sam joj osmehom i izašla napolje. Uputila sam se prema šumi koja je bila naspram mog prozora. Krenula sam da šetam šumom, noge su mi bile skroz mokre zbog rose. Slušala sam cvrkut ptica i pokušala da zaboravim sve što se desilo ovih dana. Nažalost, moje misli je prekinuo komarac koji mi je sisao krv iz ruke kao da je neki vampir. Ustala sam i krenula nazad do hotela. Nisam baš znala gde treba da idem, ali ugledala sam krov hotela i krenula u tom pravcu. Otišla sam do svoje sobe i izula patike i čarape. Obula sam papuče i sišla na doručak. Posle toga sam otišla do one fontane. Sela sam na ivicu i potopila noge u ledenu vodu. Dosta je prijalo, s' tim da je napolju bilo sigurno preko 30 stepeni. Zatvorila sam oči jer je sunce išlo pravo u moju facu . Osećaj je bio toliko dobar. Poželela sam da zauvek ostanem ovde, gde niko ne zna ko sam i zašto sam ovde sama. Oduvek sam želela drugačiji život u kom ću moći da uživam i ne mislim ni o čemu drugom nego o sebi. Deluje sebično. Znam.

Osetila sam da neki kreten stoji ispred mene i zaklanja mi sunce. Otvorila sam oči i ugledala dobro poznato lice. Izvadila sam noge iz vode i ustala kao da ispred mene stoji vampir. Ah da je samo to, već pola vukodlak pola vampir.
-,, Uživaš?,, rekao je Alek kroz zube. Mrsko sam ga pogledala i prevrnula oči.
-,, Šta tražiš ovde?,,
-,, Tebe. Idemo,,
-,, Ja ne idem nigde. Od sad ću ovde živeti.,,
-,, Ne budi tvrdoglava, kreni. Nemoj da moram da te nosim,,
-,, Rekla sam ti,, još uvek sam stajala kao ukopana.
-,, Jel' nećeš?,, pitao me je dok je izuvao svoje braon lakovane cipele. Odmahnula sam glavom, a on je u tom trenutku ušao u fontanu i krenuo prema meni. Krenula sam u nazad. Izgledao je tako razdraženo. Uhvatio me je za ruku i krenuli smo prema hotelu. Svi ljudi su nas gledali kao da smo najveći debili na svetu. Ušli smo u lift, a on se sagnuo da zaveže pretlu. Okrenula sam glavu prema zidu, jer nisam mogla da ga gledam koliko sam bila ljuta.
-,, Počni da se pakuješ i siđi dole za dva minuta. Nemoj...pazi, nemoj da ne siđeš,, rekao je dok sam izlazila iz lifta i odlazila u pravcu sobe. Okrenula sam se i pogledala u njega. Imao je taj bolesni osmeh na licu koji ga je činio da izgleda kao neki psihić.

Zatvorila sam kofer, uzela jaknu i ušla u lift. Na izlazu me je čekao Alek. Uzeo je stvari od mene i krenuli smo.
-,, Platio sam sve,,
Nisam ništa rekla. Krenula sam prema svom autu, ali jedan čovek me je preduhitrio i otvorio vrata od mojih kola.
-,, Ejj, šta to radite?,, pitala sam ga iznenađeno. Pogledala sam u Aleka, a on mi je svojim pogledom pokazao prema njegovom autu.
-,, Želim da idem svojim kolima,, naredila sam mu.
Nije obraćao pažnju i seo je u kola. Okrenula sam se nadajući se da je moj auto na parkingu, ali zakasnila sam. Bio je već u punoj brzini, a ja sam mogla samo da kažem pa-pa. Sela sam na zadnja sedišta , jer sam htela što dalje da budem od Aleka.
-,, Veži se, bebo,, naglasio je to bebo i ponovo se nasmejao kao neki psihopata.

Dok smo išli prema kući gledala sam kroz prozor. Ćutala sam sve vreme i ignorisala bilo šta što bi Alek rekao. Ušli smo u našu ulicu, moj auto je bio parkiran, a Izzy je pričala sa čovekom koji ga je dovezao. Alek nije ni stao, a ja sam iskočila iz auta i potrčala prema Izzy. Skočila sam prema njoj, a ona me je podigla i zagrlila.