The Mikaelson family✅

Chapter 39

Maria's P.O.V.

Osećam njegovu ruku na svom stomaku, sunčevi zraci mi greju lice, otvaram oči sa osmehom na licu. Previše sreće u meni ima. Da sam ovako započinjala svaki dan, gde bi mi kraj bio?! Šta je to sreća? Da li može da se opiše kao neko živo biće, kao predmet, hrana ili samo osećanje? Za mene je sve to sreća. Pamtim samo lepe trenutke u svom životu, moram tako. Ne bih nikada došla do ovog što imam u svom životu, da se nisam toliko opirala propasti. Teško je bilo preći preko nečeg, ali moram tako. Veliko je s*anje, što sam još kao mala toliko patila, ja iskreno nemam lepo detinjstvo, ali zato želim da imam lep ljubavni život i brak. Zaslužila sam valjda toliko, pa nisam ni ja od kamena. Alek je moja slabost, najveća do sada. On je jedan od retkih koji me ne poznaje dugo, a pružio mi je pažnju za celi život. Želim da ovo traje, želim da je on poslednja osoba koju će moje oči videti, kada budem stara i na ivici onog i ovog života.

-"Dobro jutro, kako si jedina?"
"-Odlično, samo...setila sam se one tvoje rečenice što si rekao kada smo se videli. Rekao si da ćemo biti bar prijatelji, a vidi nas sad."
-"Da, ne mogu da ti opišem koliko sam srećan."
-"Sa čime se ti to baviš, ako nije tajna?"
-"Ah, znao sam da ćeš me to pitati. Pošto si ti moja buduća žena, moram sve da ti kažem. Kao što već znaš uz velikog čoveka idu i velike greške. Prvo sam novac davao samo prijateljima, pod uslovom da mi ga kasnije vrate, onda su počeli da mi se javljaju i drugi. Nakon toga sam uveo kamate, a zatim i pretnje. Ubijao sam da bih zaplašio, sume koje sam davao nisu bile male. Počeo sam da prihvatama zlato, dijamante, automobile, par puta i kurve, devojke za prodaju preko granice, za koje bi dobijao dobru sumu. Tako sam došao do tebe, nisam nikada pomislio na to, ali sudbina. Nadam se da me jos uvek voliš. Kajem se."
-"Nema veze, volim te naravno. Samo ne znam šta ću da obučem danas." Oboje smo krenuli da se smejemo.
Znala sam na šta je pomislio. Ne želim da mu natrljavam prošlost i njegove greške na nos, mislim da je on svestan da je pogrešio. Verovatno ga je i sramota, zato ću sve to olako prihvatiti kao što je on mene prihvatio. Svako, ali baš svako zaslužuje oproštaj.
-" Otići ću da ti kupim nešto i to upravo sada. Ne treba trošiti vreme." Nasmejao se i ustao iz krveta, krenuo je da se oblači, obukao je crni šorc i belu majicu, bio je tako opušten i presladak. Mahnuo mi je i izašao iz kuće.
Gledala sam u plafon i razmišljala o budućnosti. Setila sam se Rous, o Bože, nadam se da je bar Jonas živ. Ne mogu potpuno da uživam sa Alekom, dok me ove misli neprestalno okupiraju. Ne znam da li da plačem, ovde sam samo ja dobro prošla, a nisam želela to. Osećam se kao da sam ih izdala.

Nisam ni primetila kada je Alek ušao.
-"Gde si odlutala? Izvoli tvoje stvari, obuci se, čekam te dole za stolom." Klinula sam glavom. Uzela sam kese i izvadila odeću. Molila sam Boga da nije neka čipka. Uuf, dobro je. Trenerka. Odlično. Obukla sam je i sišla dole, Alek je sedeo i jeo. Sela sam naspram njega i počela sa doručkom.
-"Moram da te pitam za moje prijatelje?"
-"Jaoo, zaboravio sam da ti kažem. Ona devojka, ne znam joj ime..."
-"Rous, u nju su pucali."
-" Znam, postala je vampir. A tvoj, ko god da ti je, je živ."
Štaaa? Rous? Vampir? Kako je to moguće? Odakle joj...Aah, počeću da plačem od sreće. Krenula sam da se smejem i duboko udahnula.
-"Želim da se vratim kući, moji su sigurno umrli od straha."
-"Naravno, sve sam isplanirao, samo treba da me slušaš."
-"U redu." Nastavili smo da jedemo. Nakon toga smo sve sklonili, dok je Alek prao tanjire, ja sam gledala tv. Prišao mi je i rekao da uskoro krećemo. Kada smo došli do automobila, pustio je mene da vozim. Put je bio dug, ali nisam se umorila. Kada smo stigli uhvatio me je za ruku i ušli smo zajedno u dvorište. Tamo su nas čekali Klaus, Marcel, Rous, Jonas i ostali.
Potrčala sam i zagrlila prvo tatu, pa onda sve redom.
-"Pošto ste svi tu sada, ja bih da iskoristim ovu priliku, nadam se da neću biti odbijen i osramoćen pred svima." Okrenula sam se i videla Aleka kako to govori dok gleda u pod. Bio je postiđen. Pogledao me je u oči i prišao mi.

Istog momenta sam otvorila usta i krenula da se smejem, bukvalno sam zinula. Gospodeee...Božee. Pogledala sam tatu, na licu  je imao blag osmeh.
-"Hope Maria Mikaelson, hoćeš li se udati za mene i provesti ostatak svog života sa mnom?"
-"Daaa Alek, hiljadu puta daaa." To je to od mene, krenula sam da plačem i odmah ga zagrlila. Dok su svi aplaudirali, ja sam ronila suze.
-"Aamm, ljubaviii. Prsten!" O kakva glupača zaboravila sam da mi nije stavio prsten na ruku.
-"Ah, daa. Izvinii." Pružila sam ruku, a on me je nežno uhvatio za nju i stavio mi prsten. Sve vreme sam imala osmeh na licu.
-"Čestitam mojoj princezi!" Moja mama je bila iza Aleka, kada sam je ugledala počela sam da plačem. Zagrlila sam je najjače što sam ikada ikog zagrlila.
-"Mama, hvala tii!"

Malo duži deo za vas. Stisnite tu zvezdicu i komentarišite. Vidimo se uskoro!❤❤