The Mikaelson family✅

Chapter 27

  Jedan muškarac mi je polako prilazio sa blistavo belim zubima, skoro crnog tena. Dobro poznati lik.

-'' Zaboravila si me ili?'' rekao je. Pogledala sam u Klausa koji je imao ogroman osmeh na svom licu koji nisam viđala skoro nikad kad sam bila mala. Nije da se nije smejao, već ovo je njegov najveći osmeh ikada.

-'' Naravno da nisam zaboravila svog brata!'' njemu sam takođe skočila u zagrljaj. Marcel mi je kao brat. Klaus ga je usvojio pre pola veka. Sećam se da se skoro svaki put igrao samnom žmurke i rata. Mačevanje, klizanje...u svemu mi je bio partner. 

-'' Uskoro ću postati ja starija sestra!'' nasmejao se i spustio me.

-'' Uvek ćeš biti moja mala sestrica.'' pomazio me je po kosi.

-'' Hejj, moja visina se ne važi.'' dobacila sam mu i lagano ga udarila po ramenu.

Zagrlili smo se i stali naspram Klausa i Hayley. Njih dvoje su se pogledali i Klaus je pružio mami ruku. Prišla mu je, a on ju je zagrlio baš kao mene Marcel.

-'' Hajde da jedemo.'' rekla je mama. Pogledala sam u Marcela, koji je napravio malo tužnu facu.

-'' Ne želiš da doručkuješ sa svojom sestrom?''

-'' Došao sam samo da te vidim, imam neke obaveze u gradu,ali ovde sam, ne brini. Klaus ti sigurno neće pokazati sva mesta u ovom gradu.'' uzvratila sam osmehom i zagrlila ga pred polazak. Otišli smo u neku sobu i seli za već postavljen sto. Imalo je svega. Od slatkog do slanog. Prvo što sam ugledala je pita od kupina i malina sa šlagom, moja omiljena. Krenula sam da je uzimam, ali mama me je pretekla sipajući mi u tanjir belo meso i salatu sa parmezanom. Uzdahnula sam i pogledala u tatu koji je slegao ramenima.

-'' Tataa...zar nećeš ništa reći. Uvek si bio na mojoj strani!'' rekla sam bebećim glasom.

-'' Uvek i zauvek, ali ovo je doručak!'' počeli smo da jedemo ja sam pojela par zalogaja i bacila se na pitu. Nikad nisam previše doručkovala, a i slatko obožavam. Jela bih slatko dok mi svi zubi ne poispadaju i nakon toga. Jednostavno obožavam slatkiše.

Pojela sam i pitu, ustala sam od stola i izašla u dvorište. Tu su bili neki ljudi, većinom muškarci. Gledali su me kao da sam pala sa Marsa. Nisam baš obraćala pažnju i uputila sam se u kuhinju. Dobro se sećam svake prostorije, sve je ostalo isto osim ljudi koji su ovde bili. Sećam se par osoba sa kojim sa se igrala takođe, to je bio jedan vampir. Bio mi je najbolji drug, toliko bih volela da ga vidim. Uvek se motao oko kuhinje, muvao je nekog kuvara. Znala sam to iako sam imala samo osam godina. Zvao se Joshua, a zvala sam ga Josh. Došla sam u kuhinju, ali nikog poznatog nisam ugledala. Bili su tu samo jedan kuvar i neka pomoćnica.

-'' Kako možemo da ti pomognemo?'' oglasio se kuvar.

-'' Ja...tražim nekog. Jednog vampira.''

-''Maco, mi smo svi ovde vampirI osim, kako vidim, tebe!'' samo sam se okrenula i izašla. Kreten. Nema veze. Naći ću svog najboljeg prijatelja sama. Nadam se. Sećam se da se motao po nekim vampirskim klubovima. Bio je veoma dobar sa Marcelom, ali ne i sa Klausom. Tata ga je uvek želeo mrtvog dok nije saznao da se ja družim sa njim, ali ni sada ga ne voli ni malo. Samo se pretvara predamnom, ali i ja se takođe pretvaram da  verujem u to .

U dvorištu sam ugledala muškarca koji me je udario i oteo. Setila sam se da mi je u džepu bio telefon, ali kad sam se probudila nije ga bilo. Možda mi je ispao u autu. 
-'' Hejjj, tii!'' viknula sam dok sam prilazila grupi muškaraca, smejali su se uz piće i cigarete, ali smeh je naglo prestao kad sam ja progovorila. Bila sam u takvom centru pažnje da mi je malo falilo da pocrvenim od stida, nikad nisam volela kad su sve oči uprte u mene.

-'' Ti si me juče...'' stala sam jer je naglo pobledeo. Setila sam se da je on sigurno samo bio nečiji pijun. Radio je prljav posao za nekog, a taj neko je sigurno moj otac. 

-'' Ti si me juče dovezao, da. Juče si me dovezao.'' dobro sam naglasila to devezao iako me vilica još uvek boli. To sam shvatila dok sam jela jutros. Kad je shvatio da sam slagala zbog njega, nasmešio mi se. Bio je sladak.

-'' Da. Ja sam te juče dovezao i izvini za to.'' vidi malog namazan je. 

-'' Da li si možda video moj telefon, bio mi je u  zadnjem džepu, možda je negde ispao u kolima?''rekla sam sve to u jednom dahu. 

-'' Ne, ali mogu sa tobom do kola.'' ustao je odmah i izvadio ključeve iz desnog džepa na farmericama. Njegovi drugovi su ga samo posmatrali bez i jedne reči. Nisu pustili ni jedan zvuk od kako sam im prišla. 

-''Kako se zoveš?'' pitala sam ga dok smo izlazili iz dvorišta.

-'' Jace, ti si Klausova ćerka?"
-" Maria." stigli smo do auta i ušli unutra...on je pregledao prednje sedište, a ja zadnje. Nisam imala sreće, nije bio tu. Očigledno mi je ispao na pragu u kući. Alek će poludeti. Nema me već 20 sati. Možda je ovako i bolje. Rastali smo se kao da sam znala da će me ovi likovi odvesti. Mala pauza neće škoditi.

----------------------------------------

Da li će Maria i Alek nastaviti svoju vezu?

Otkrićete uskoro!

Volim vass❤❤

👿