The Mikaelson family✅

Chapter 33

Još jedan dan do mog 18. rođendana.Mogu slobodno da kažem da jedva ne čekam. Ustala sam, dok još nije svanulo. Sad je sigurno već podne,umirem od gladi, moj stomak vrišti. Šetam se po sobi,do prozora ,do kreveta I tako u krug. Ne želim ni sa kim da pričam,niti ikog da vidim. Klaus me je juče tako obrukao,dobro možda sam ja kriva,jer sam iskočila iz auta kao manijak,ali briga me želim svoje detinjstvo koje nisam imala,ne ovo zatočeništvo.

Sedim ispred ogledala, pokušavam da ohrabrim sebe I da izađem, otići ću kod Rous, sigurno joj treba pomoć za sutra. Iako sam slavljenica,želim da pomognem ionako ništa ne radim.

-" Dobro jutro Maria, kako si spavala, nikad nisi ustajala ovako kasno. Jesi li dobro, jesi li bolesna? Hoćeš li nešto da ti spremim da jedeš?"
-" Ne, hvala Rous. Dobro sam, samo znaš bilo me je sramota da se pojavim pred svima vama nakon onog što se sinoć desilo. Osećam se jako glupavo."
-" Znam. Ne treba da se brineš zbog toga, samo...tvoj otac pazi na tebe. Oni malo drugačije gledaju na nas ljude, mislim mi smo od krvi I mesa. Gledaju nas kao da smo od stakla ili u gorem slučaju "potrošna roba". Ne trajemo mi dugo, ovo sada što govorim je veoma surovo, ali tako je. Izvini što ti punim glavu ovim glupostima, ako bi neko čuo šta sam ti rekla,mislim da ne bih ostala živa,tako da ako možeš zadrži ovo za sebe."
-" Naravno Rous! Ne brini se. Nikom ni reči." Stavila sam prst na usta I nasmejala se. Uzela sam sama da jedem I i sklonila to za sobom. Sve vreme sam bila sa Rous I gledala je kako pravi sitne kolače i ostalo jelo za sutra.

Čula sam neku buku u dvorištu i izašla da vidim šta se dešava. Gledala sam neke ljude koji su postavljali stolove i stolice u dvorište, sve je bilo lepo postavljeno, baš po mom ukusu. Okrenula sam se u desnu stranu i ugledala Klausa. Uputila sam se velikim koracima ka njemu.

-" Ne želim proslavu. Ne znam šta da slavim. U mom životu je sve postalo glupost od kad sam se vratila ovde. Mislila sam da će mi biti bolje ali pogrešila sam. Nemam ni sa kim da proslavim svoj 18 rođendan. Moja mama nije tu, ti se ponašaš prema meni kao da sam ti loša ćerka kao da ne zaslužujem ništa, nemam ni prijatelje sa kojima ću da se veselim uz piće i da igram uz glasnu muziku. To je sve od mene."

Okrenula sam se i uputila se prema Rous koja je stajala i gledala me sve vreme, bila je tužna imala je suze u očima. Možda sam je povredila sa tim što sam rekla da nemam nijednog prijatelja ovde. Lepo sam rekla moj život je sra*e. Odmahnula sam razočaravajuće glavom. Krenula sam da se penjem uz stepenice ka svojoj sobi ali neko me uhvatio za ruku, znala sam ko je to. To je bio Klaus.

-" Ja nisam ništa rekao gde si krenula?! Kako samo možeš i da mi kažeš ovo u lice? Da li misliš da mene ne zanima tvoj život? Ovo sve što si rekla su bile od gluposti i laži znaš i sama, obmanjujete te tvoja mržnja, ljuta si zato što sam se derao pred svim onim ljudima na tebe. Ti si mi ćerka, a ja sam ti otac, moram da ti ukažem na tvoje greške i ono što ne možeš da uradiš. Radim to sve za tvoje dobro. Sutra ti je rođendan i to je veoma značajan dan za mene. Jedva sam dočekao taj dan .Ti mi ga nećeš uništiti, proslavićemo ga zajedno sa porodicom."
-" Kojom porodicom?"
-" Našom porodicom,došlo je vreme da upoznaš ostatak." Nasmejao se I nastavio sa poslom.

Koja porodica? Da li je on to mislio možda da me upozna sa svojom braćom i sestrama koje su ko zna gde na nekom drugom delu zemlje. Oni me nisu nikada nisam videli, možda jesu, da jesu videli su me. To je bilo kad sam bila mala. Nisam znala da pričam, da hodam i tako to, sada sam odrasla osoba oni me sigurno neće ni prepoznati,mama i tata nisu imali moje slike. Osećam se nekako čudno kao da se stidim i bojim nečega. Kako će me prihvatiti, kako ću ja njih prihvatiti? Možda ličim na nekog od njih, možda imamo iste mane ili neke sličnosti. Iskreno,jedva čekam da ih upoznam.

Napokon, znam. Posle dužeg vremena. Nisam imala vremena jednostavno kada da postavim ovaj novi deo, mnogo mi je žao što ste toliko dugo čekali. Hvala što me pratite, volim vas <3