The Mikaelson family✅

Chapter 40

Dan koji od malih nogu zamisljam upravo je došao. Nikada nisam ni zamišljala da ću se udati za vampira. Sada mogu biti sigurna da ćemo živeti više od sto godina. Šta je život bez ljubavi i porodice? Velika nula. Zadovoljna sam kako se ovaj horor završio, kada se setim samo prvog dana kada sam srela Aleka u biblioteci dodje mi da pustim suze. Koliko samo proplakanih noći sam provela. Sve ovo čini jedan prosečan život. Svako mora imati i uspone i padove. Ne može sve da bude po našem, ali može većina. Verujem da svako može da živi svoje snove, samo treba naporno da radi i jedino tako može stići do cilja. Moj cilj je veoma blizu, živim svoje poslednje snove, realnost je bolja od njih. Samo se treba probuditi i ići u dobrom pravcu. Put ćete sam voditi, ali nikad ne dozvoli da skreneš sa tog puta. Osećam da sam spremna za udaju, mislim da sam dovoljno zrela osoba iako imam premalo godina.

Venčanicu oblačim i već počinjem da crvenim, ne prija mi velika pažnja. Puno pogleda će danas biti upućeno ka meni. Mogu ja ovo. Kao što sam rekla idi svojim putem ka cilju. Tako ću i ja, držaću tatu za ruku i ići ka Aleku. Neću skrenuti sa puta.
-" Izgledaš čarobno! Srećno ljubavi! Želimo ti svu sreću ovog sveta. Zaslužila si da ti se sve želje ostvare i one najmanje i one najveće. Ti si ta zbog koje smo se svi ponovo okupili. Oduvek si zračila nekom pozitivnog energijom i oduvek si imala taj čarobni osmeh na licu koji ne želim da skidaš sa lica ikad. I u najgorim mukama, smej se. Sa osmehom je sve lakše, istina je da je to samo maska, ali briga te. Svi znaju da si najlepša sa osmehom. Budi princeza do kraja. Neka te svi pamte po tvom srećnom izrazu lica. Živi svoje snove..."
-"Volim te mamice, nedostajaćeš mi."

Vreme je da krenem, mama je doprinela da se osećam jos tužnije i srećnije u isto vreme, njen govor me je toliko ohrabrio. Da, mama. Obećavam imaću uvek osmeh na licu. Znam da će to svima smetati. Uhvatila sam tatu za ruku i izašla iz sobe. Po podu su bile crvene latice ruža, baš kao što sam i zamišljala. Osećala sam se kao prava princeza. Podigla sam glavu i videla Aleka. Zaboravila sam na sve. Za mene je samo o postojao. Polako sam koračala ka njemu. Stala sam kao kip. Nisam znala šta da kazem. On me je poljubio u čelo i blago se nasmejao. Pročisti svoje grlo i uhvatio me za obe ruke.

-" Istina je da sam ja od našeg prvog susreta, duboko, istinski, neopisivo, strastveno zaljubljen u tebe. Naišli smo jedno na drugo i vidi nas sada, uskoro ćemo biti venčani. Želim samo da znaš da ću uvek biti uz tebe. Ne mogu ti obećati da nećeš imati probleme, ali mogu ti obecati da cu biti tu sa tobom da ih zajedno rešimo, jer to spaja ljude, dve zaljubljene duše kao što smo mi."
Pustila sam suzu, nisam marila za šminku. Zagrlila sam ga. Ovo je predivno, tako romanticno.
-" Da, udajem se, svojom voljom stupam u brak sa ovim predivnim bićem!" Svi su krenuli da se smeju, jer me maticar nije pitao ništa. Jednostavno nije potrebno. Odavno već znam svoju odluku.
-" Takodje, moj odgovor je da. Želim ovu mladu osobu, punu života i smeha pored sebe svaki dan. Nikad mi te neće biti dosta."
-" Proglašavam vas venčanim!"
-" Sada smo konačno u paketu!" Zatvorila sam oči, dok je on nežno prislonio svoje usne na moje. Stopili smo se u jedno. Bilo je tako čarobno, kao prvi poljubac. Konačno sam udata. Odvojili smo usne i nasmejala sam se najvise sto sam mogla, moj osmeh je bio prevelik kao i njegov. Podigao me je i zavrteo par krugova. Moj život je kao bajka. Želim večno da živim u ovo trenutku. Želim večno da budem sa ovom osobom. Ne treba mi niko drugi osim njega.

S ljubavlju, Alek i Maria.

KRAJ ❤

HVALA VAM ŠTO STE BILI UZ MENE I PODRŽALI OVU PRIČU. VOLELA BIH DA ME PODRŽITE I U NOVOJ PRIČI. VIDIMO SE TAMO. VOLIM VAS!