The Mikaelson family✅

Chapter 22

Ustao sam ranije. Nisam baš našao mir posle svega što se juče izdešavalo. Celu noć sam mislio na nju. Nekakav nemir mi je obuzeo misli. Stalno mi je u glavi bila slika Marie koja se preobražava u životinju.

Zamišljao sam vuka karamel boje. Zato što ona ima tamno plavu kosu. Bilo mi je veoma drago na neki način, mislim da ću je sad bolje upoznati. Oduvek sam želeo nešto više sa njom iako znam da ona mene manje voli. Siguran sam u to zbog njenih nedavnih postupaka. Ona je mene sigurno zavolela zato što joj je trebao neko ko će tu biti za nju. Neko ko će je paziti. Ceo život je bila sama nije imala roditelje baš kada su joj najviše trebali. Bukvalno su propustili njeno odrastanje, koje verujem da je bilo veoma zanimljivo. Nisam imao neki spektakularni razgovor o njenom životu, o tome da li sam joj ja prvi. Ubeđen sam da nisam, jer se tako dobro ljubi, to se skoro svaki put zapitam kada stavi svoje mekane, vlažne, pune usne na moje. Gledam u njih i opet se isto to pitam.

                        ***

Sedeli smo za stolom. Hrana je bila izuzetno ukusna. Na trenutak sam se osetio veoma neprijatno, jer sam ugledao Mariu koja viljuškom prelazila preko salate i tako je bušila. U njenim plavo-žutim očima videla se tuga i bes. Pomalo od svega. Sve te emocije su se nagužvale u tako malo mesto. Ona to nije zaslužila, barem ja tako mislim.
-,, Počni da jedeš!,, pokušao sam da izgledam što sam hladnije mogao. Neke stvari će se od danas promeniti. Neću više pokazivati svoja osećanja. Treba da zna kada bude pala da treba sama da ustane, a ne da ja doletim do nje i uzmem je u svoje naruče, zatim je izljubim i sredim ranu koja u stari nije bila ni rana već obična ogrebotina. Mislim da će joj tako biti samo još gore. Znam da neću biti tu svaki put kad joj nešto zatreba.
-,, Nisam gladna.,, ostavila je viljušku pored tanjira na šta sam ja besno lupio o sto. Ona se na to trgla kao iz nekog transa. Pogledala me je sa suzama u očima.
-,, Počni!,, hladnim i ravnim tonom sam joj naredio.
Uzela je viljušku i počela da trpa svu hranu neverovatnom brzinom u usta kao da je želela da sve to ugura sebi u gušu i posle sve to ispovraća.
Nisam mario za to nego sam nastavio kao da se ništa nije desilo.

Posle ručka je bila u svojoj sobi nekih tridesetak minuta i nakon toga je sišla sva uplakana i crvena, sela je do mene i nemo posmatrala jednu tačku na podu. Izgubio sam svu volju za gledanje utakmice mog omiljenog kluba.

-,, Obuci patike i trenerku,, ugasio sam tv i otišao prema svojoj sobi. Izvukao sam crnu komplet najk trenericu i svoje bele makserice. Sišao sam dole i čekao Mariu.

Maria's P.O.V.

Otišla sam do sobe sva pokisla iako su zapravo moje oči pravile kišu koja se slivala niz moje crvene, užarne obraze. Nisam imala volje ni za šta, a on mi naređuje kao da sam mu nekav rob. Obukla sam crno- crvenu komplet trenerku i obula svoje sive patike koje sam uvek oblačila za trening. Sišla sam dole i prilično se iznenadila kad sam ugledala Aleka u trenerci i blistavo belim patikama. Odjednom sam se probudila i setila šta se desilo. Protrljala sam oči i prišla mu. Krenula sam da ga zagrlim jer mi je to stvarno očajnički trebalo, ali on se u jednom trenutku odaljio tri koraka unazad od mene. Složila sam nekakvu ozbiljnu facu, pokušavajući da prikrijem svoju poniženost.

Izašli smo napolje i seli u njegov automobil. Naslonila sam glavu na prozor i gledala ljude koji su se veselo smeškali jedni drugima i pričali. Dan je bio sunčan, svi ljudi su izgledali srećno. I ko onda može da kaže da vreme ne utiče na ljude?

Stigli smo do nekakve šume. Par ljudi je bilo trčalo stazom koja se providela između visokih drveća.
Alek je krenuo polako da trči, a ja sam se ukupala u jedno mesto i pogledala oko sebe.
-,, Šta pokušavaš?,, okrenuo se prema meni.
-,, Ne pokušavam, pomažem ti. Od sada ćeš morati da se osamostališ. Dosta sam bio tu za tebe kad kog bi ti se nešto dogodilo. Stalno si u nekakvim sranjima. Uvek upadaš u nevolje. Moramo to da popravimo. Ojačaćeš i psihički i fizički.,, samo to je rekao i nastavio da trči. Krenula sam za njim jer sam ugledala neku dvojicu iza sebe. A kao što je Alek već shvatio izgubila sam dosta živaca i zbog toga od onog dana kad god vidim nekog nepoznatog čoveka zapitam se da li je to možda neki rod onom beskućniku kog sam onako hladnokrvno ubila i ostavila na putu.

__________________________

Žao mi je što sam postala manje aktivna, ali odužiću vam se. Nisam bila kod kuće ovih dana, pa sam izgubila inspiracije😄😄.

I daaa postala sam provodadžija, jejj😂😂😂

I ovim putem želim da čestitam Andrijii i Ivani💑❤

Volim vas.

👿