The Mikaelson family✅

Chapter 18

Rano jutro, sunčevi zraci su se probijali kroz prozor i obasjavali njeno lice. Duge trepavice, pune usne naterale su me da mislim samo o njima. Poljubio sam joj usne, a ona je izmamila osmeh na licu. Otvorila je svoje plave oči koje su bile kao okeani sa zlatno-žutom bojom oko zenice.
-,, Hejj,, rekla je kroz osmeh
-,, Jel te boli nešto?,, pitao sam je ozbiljnim glasom.
-,, Odlično sam, a i da me boli proći će, jer si ti pored mene.,, -,, Od sad ću te čuvati kao vojnik stražu.,, nasmejao sam se kao i ona i poljubio je u čelo.
-,, Idemo danas, sredi mi to.,,polako je počela da ustaje. Gledao sam je iznenađeno. Sama pomisao na to kako je juče izgledala sva krvava i isečena...nisam mogao da dozvolim da ode,a da joj doktor to ne odobri bez ikakve sile.
-,, Jesi li ti normalna, neću ti ja ništa srediti.,, ustao sam iz kreveta, jer sam čuo korake koji su se bližili našoj sobi. Vrata su se otvorila i doktor je ušao. Onaj kreten od sinoć.
-,, Kako si danas?,, pitao ju je dok je gledao u mene. Valjda je mislio da ću ja da idgovorim u njeno ime.
-,, Super, kad mogu da idem kući?,, pitala ga je.
-,, Što se mene tiče možeš danas. VIdim da će ovaj lepi i fini gospodin paziti na tebe.,, smeškao mi se. Pogledao sam u Mariu jer mi je bilo neprijatno, a ona se smejala.
-,, Alek je moj drug, mogu da Vas upoznam sa njim ili da Vam dam njegov broj.,, dodala je.
-,, Već imam svog dečka. Čuvaj ti njega za sebe, dobar je on komad.,, rekao je doktor i izašao. Nisam mogao da verujem da je Maria to uradila. Nastavila je da se smeje i dohvatila flašicu vode sa noćnog stolčića koji je bio pored kreveta. Uzela je gutljaj vode i počela da kašlje. Posmatrao sam je zbunjeno, nisam znao da li se šali ili se stvarno guši. U isto vreme se smejala i kašljala. Prišao sam joj i uzeo flašicu od nje. Lagano sam je potapšao po leđima i onda joj dao malo vode.
-,, Uguši se, ako možeš.,, bio sam mrtav ozbiljan, a ona nije prestajala da se smeje. Ponašala se kao neko dete.
-,, Dobar si ti komad!,, smejala se. Samo sam odmahnuo glavom jer sam znao da nikad neće zaboraviti taj trenutak i da će me zezati do kraja života.

Vrata su se otvorila, a medicinska sestra je ušla gurajući kolica i noseći otpusnu listu.
-,, Potpišite ovde i izvolite kolica. Možete ići.,, potpisao sam i izašla je iz sobe. Sklonio sam kolica u stranu, tačnije šutnuo, jer sam znao da mi Maria neće dozvoliti da je u tome vozam kao neku luđakinju.
Prišao sam joj i uzeo je u naručju. Pružio sam ruku da otvorim vrata, ali me je doktor preduhitrio. Kada sam ga ugledao progutao sam knedlu.
-,, Predomislili ste se za broj?,, pitala je Maria radosnim glasom na šta sam ja samo prevrnuo očima.
-,, Ne. Stojim iza svojih reči. Došao sam da kažem da možeš skinuti te zavoje.,, klimnuo je glavom i sklonio nam se sa puta.

Maria's P.O.V.

Dok me je Alek nosio kroz bolnicu osećala sam se kao kraljica. Znam da to zvuči totalno bolesno, ali u bolnici smo na moju sreću.

Otrčao je do kola i spustio me na suvozačevo mesto. Ušao je u auto i krenuli smo ka kući.
Sve vreme se dopisivao sa nekim, nisam mogla da ne pitam sa kim.
-,, Sa kim se dopisuješ, mogu život da izgubim zbog tebe i te osobe.,, pogledao me je i ostavio telefon sa strane.
-,, Kućna pomoćnica koja je sredila onaj nered koji si napravila.,, dodao je.
-,, Aham.,, setila sam se šta se desilo. Mislila sam da ću da umrem. Sada mi je smešno, ali tada nije bilo. U jednom trenutku sad kod kuće u kupatilu sva krvava misleći da je ovo zadnji dan mog života kao ljudsko biće, a u drugom budim se u Alekovom zagrljaju.

_______________________

Kako vam se svideo ovaj deo, napisite mi u komentarima ako imate neku zamerku.
Volim vas💋💋❤

👿