The Mikaelson family✅

Chapter 26

Maria's P.O.V.

Glava me ubija, osećam kao da mi se mozak pretvorio u srce i kuca kao kad je kucalo dok me je Alek prvi put ljubio. Budna sam, ali ne otvaram oči, rezimiram šta se sve izdešavalo juče. Neko je zvonio, izašla sam misleći da je to Alek, ali kada sam otvorila vrata ugledala sam nepoznate osobe. Osetila sam jak udarac na svom licu, tačnije obrazu i evo me sad ovde. To je sve što se za sada sećam, ne znam ni gde sam, ali mi je udobno i toplo, previše toplo. Leto je.

Otvaram jedno oko polako i kada sam shvatila da sam u nekoj mračnoj sobi otvorila sam i drugo. Ustala sam i osvrnula se oko sebe, zidovi su bili krem-žute boje. Krevet na kom ležim je bio prilično velik, mogla sam i popreko da legnem koliko je bio širok. Obožavam takve krevete, ne želim da ustanem, jer se i bojim i zato jer mi glava puca. Ispred vrata sam začula korake, više osoba, neki razgovor, tj. neko mumlanje ili šaputanje. Pogledala sam pored kreveta i videla svoje patike, neko mi ih je skinuo i stavio tu sa strane. Što diskretnije sam ih obula i ustala, prišla sam prozoru i pogledala kroz njega, bila sam na od prilike trećem spratu, prozor je bio do ulice, pokušala sam da ga otvorim, ali metal je zarđao i prozor ne može da se otvori. Otišla sam do ulaznih vrata od sobe i polako naslonila glavu kako bih nešto čula. Bilo je tiho i mirno, glasove koje sam bila čula više nema. Duboko sam udahnula i izdahnula i uhvatila kvaku. Sve ili ništa. 

Otvorila sam vrata i provirila kroz ista. Bila je to nekakva terasa koja je bila u dvorištu. Pogledala sam levo, ali sva sreća nikog nisam videla, isto tako i za desnu stranu. Izašla sam iz sobe i zatvorila vrata. Krenula sam niz stepenice koje su vodile dole do dvorišta koje je izgledalo kao nekakav dnevni boravak. Bordo kauč i fotelje sa bakarnim stolovima perfektno su se slagale sa starim zidovima od mermera i cigle. Sišla sam u dvorište i odjednom se neki čovek stvorio iza mene, sudeći po načinu na koji mi je prišao rekla bih da je vampir ili šta god već. Nisam se okrenula, ali osetila sam još par pogleda na meni. Ostala sam ukočena na licu mesta. Osoba iza mene mi je prišla bliže i sklonila kosu sa vrata. Prvo što sam pomislila je da će da mi pije krv i zato sam previše burno reagovala. Okrenula sam se prema muškoj osobi i odgurnula ga tako što sam ga snažno udarila  u njegov torzo svojim dlanovima. Znala sam da je ovo glupo što sam uradila tek nakon toga. Nisam mogla pobeći od vampira. Da ne bih ispala još gluplja i ponela se kao kukavica stala sam ispred njega i pogledala ga pravo u oči. Srce mi je stalo u trenutku kada sam ugledala dobro, veoma dobro poznato lice.

To je bio moj tata.

Na mom licu se pojavio osmeh do ušiju. Pogledala sam iza njega i ugledala svoju  mamu. Moja sreća nije mogla da se opiše. Posle devet godina konačno sam zajedno sa svojim roditeljima. Tata mi je uzvratio osmehom i raširio ruke dajući mi znak da skočim u njegov zagrljaj baš kao što sam to radila kad sam bila mala. Moje oči su se pretvorile u oblak iz kog su lile suze kao duge, letnje kiše posle suše. Zagrlila sam svog tatu najjače što sam ikad ikog zagrlila na ovom svetu. Mama je još uvek stojala iza Klausa. To je sigurno jer misli da sam ljuta zbog onog što se desilo kad smo se poslednji put videle.

To je bilo sa mojih osam godina. Pozdravile smo se sa svima i sele u auto. Mama je rekla da idemo zajedno na mali odmor. Zaspala sam na putu i probudila se kad se automobil zaustavio. Otvorila sam oči i ugledala mamu kako predaje moje stvari Dot. Naravno ja tad nisam znala ko je ona, niti sam znala da ću sa njom zajedno provesti tolike godine. Taj dan nikad neću zaboraviti, bila sam toliko ljuta na svoju mamu. Mislila sam da me ne želi zbog toga jer sam veštica i zato što ću možda jednog dana postati vukodlak. Naravno Dot mi je sve objasnila kasnije, a i tada sam samo njoj verovala, jer ona mi je bila druga majka tada. 

Klaus se okrenuo prema njoj i sklonio joj se sa puta da bi mi prišla. Bila je sva uplakana, imala je crne podočnjake od plakanja. Sigurno me je ona sinoć pokrila i izula patike. Složila sam neku ozbiljnu i ljutu facu da vidim njenu reakciju. Samo je počela još više da plače. Inače moja mama je uvek bila slaba na mene kao i svi, ali ona se odvajala na neki način. Napravila sam jedan korak i polako širila svoj osmeh do ušiju i tad sam i ja počela da plačem. Ipak je ona poslednja koju sam videla. Zaletela sam se i skočila u njen zagrljaj. 

-'' Tvoj miris je ostao isti...onako kako ga pamtim!'' njeno mokro lice od suza se pretvorilo u nešto najlepše na celom svetu kada se nasmejala. Grlila me je, ljubila i mirisala u isto vreme. Mnogo mi je nedostajala. 

-'' Ljubavii, daj da te pogledam. Koliko si samo porasla. Nisi mogla da budeš lepša?''
Odaljila sam se i stala ispred njih i svih prisutnik u dvorištu.
Jedan muškarac mi je polako prilazio sa blistavo belim zubima, skoro crnog tena. Dobro poznati lik. 

-'' Zaboravila si me ili?'' rekao je. Pogledala sam u Klausa koji je imao ogroman osmeh na svom licu koji nisam viđala skoro nikad kad sam bila mala. Nije da se nije smejao, već ovo je njegov najveći osmeh ikada.

--------------------------------------------------

Nadam se da vam se svideo ovaj deo?

Volim vass svee❤❤!

👿