The Mikaelson family✅

Chapter 29

-'' Buđenje!'' svetlost je naglo ušla u moju sobu kad je neko povukao zavesu.

-'' Mamaa...''

-'' Ustaj, doručak te čeka, mi smo već doručkovali. Ja danas moram da idem negde, vratiću se popodne. Nadam se da ću te zateći u kući.'' 

-'' Hoćeš!''

-'' Jesi li upoznala nekog sinoć?''

-'' Da, nekog Jonasa.''

-'' Previše lep i zgodan, visok, ima crnu kosu i prelep osmeh?''

-'' Razumemo se. Znaš ga?''

-'' Druži se sa Marcelom stalno, ima neki klub, sigurno ste bili tamo.'' ostala sam u šoku. Mama je izašla iz sobe, a ja sam otišla do ormara jer su vrata bila otvorena. Bio je pun. Izvadila sam crni šorc i belu majicu na kojoj je crnim slovima pisalo Daddy's girl. Delovala mi je kul. Obukla sam to i sišla u dvorište. Nikad nije prazno, uvek su tu neki likovi. Mahnula sam Jaceu i otišla ka kuhinji.
-,, Rous?,, tražila sam je.
-,, Tu sam, uđi!,, ušla sam u kuhinju i sela za sto. Rous je pravila neke kolače.
-,, Mogu li nekako da pomognem?,,
-,, Naravno!,, otišla sam do sudopere i oprala ruke.

-'' Šta ja treba da radim?''

-'' Ti pravi druge, da vidimo koliko si uspešna,haha.Istopi čokoladu, stavi lešnike i bademe u korpice i napuni ih tom čokoladom. Lako je, snaći ćeč se!'' uzela sam čokoladu i istopila u mikrotalasnoj (mikrovalnoj pećnici), stavila sam lešnike i bademe i punila svaku pojedinačno. Prvi put da pravim sama kolače. Fil je bi preukusan, a kako i ne bi kad je od same čokolade. Obožavam slatko sto puta sam to rekla i evo po sto prvi put kažem. Zavr[ila sam sa kolačima i stavila ih u frižider. Izašla asm iz kuhinje da vidim d ali je Marcel dođao jer ga nisam videlaod one večeri. Prolazila sam kroz dvorište i ugledala dobro poznato lice. Jonas. U svojim rukama je držao bele salonke. Moje štikle koje sa ostavila u klubu, isto ono veče kad smo se i upoznali. Bila sam previše popila i otišli smo da igramo. Tada sam izašla napolje sa njim, znate već zašto, a posle me je Marcel odvezao do kuće bosu. 

Nasmejala sam mu se i krenula mu u susret. On mi je takođe uzvratio osmehom. Svi u dvorištu su buljili u mene. Nisam toliko obraćala pažnju na prisutne, izuzev Jonasa.

-'' Mislio sam da će ti trebati!''

-'' Hahah, Bože. Potpuno sam zaboravila. Hvala ti!'' poklonila sam mu se kao nekakvom plemiću. Uzvratio mi je tako što je klimnu glavom. 

-'' Hmm.. ovaj pitao sam se ako bi mogli malo bolje da se upoznamo?''

-'' Da, naravno. Ne želim da me znaš samo kao alkoholičarku.'' rekla sam malo postiđeno.

U svom ovom trenutku nisam primetila Klausa koji je došao do nas smeškajući se.

-'' Jonas Hill, došao si da zauzmeš mesto?'' stavio mu je ruku na rame. Jonas je bio potpuno smiren, dok sam ja cupkala u mestu. Ko zna šta tata misli o meni. Ponovo pravim gluposti.

-'' Došao sam zbog tvoje ćerke!'' nisam verovala da je to rekao. Progutala sam knedlu, a obrazi su počeli da prelaze u ružičastu boju.

-'' Došao si po moj nazovimo to blagoslov?'' njihov sarkazam je obarao rekorde, dok sam ja samo stojala i nemo posmatrala crvena kao paprika.

-'' Ne treba mi tvoj blagoslov, možemo se venčati i bez tvog znanja. Vidimo se večeras, a ti mi sačuvaj jedan ples!'' namignuo mi je i nasmejao se Klausu u facu, kao da ga je izazivao. Klimnula sam glavom i dala mu do znanja da ću mu ostaviti taj ples. Jonas je otišao,a Klaus je pogledao u mene malo ljuto, koliko sam dobro shvatila. Kao da je bio ljubomoran. Samo sam mu se kiselo nasmejala.

-'' Šta?'' slegla sam ramenima i okrenula se.

-'' Nisam završio!'' dobacio mi je.

-'' Izvoli, reci šta imaš!'' stala sam ispred njega i pogledala ga pravo u oči. Tipično naređivanje svakog roditelja.

-'' Budeš li plakala zbog njega ili nešto slično. Ubiću ga.''  gledam ga i ne trepćem. Usta su mi ostala otvorena u obliku  slova o. Nakon par sekundi dodjem do reči.

-'' Dobro.'' šta je sa ovim hteo da kaže? Nisam baš najbolje razumela, ali mogu da pogađam. Misli da ću se zaljubiti u Jonasa i da će me on povrediti, a ja ću kao svaka devojka plakati jer me je osoba koju volim ispalila. Naravno da ne. Ne mogu da verujem za šta me smatra. Misli da sam nekakva plačljivica. Možda jesam razmažena, ali ne do ovakve mere. Nikad ne bih plakala za nekim koga znam samo jedno veče ili dva. Možda, ali možda. Opet kažem akcenat na to možda, da bih plakala jedino ako tu osobu znam dovoljno dugo i delim nešto sa njom, ne mislim samo na osećanja već i naprimer dete. Lupam gluposti, ali to kažem ,jer sam tada žena i šta god tada uradila biće prava odluka, jer je to uradila odrasla osoba, a ne jedva punoletna. O da ja nema ni osamnaest godina, ali uskoro ću imati i priznajem da ne mogu da dočekam. Da se mi ipak vratimo na Klausa i Jonasa. Spomenuo je ples, ali kakav?

-'' Hejj, kakav ples i čuvanje mesta vi spominjete?''

-'' Večeras imamo goste.''

-'' Zar nemamo svaki dan?''

-'' Ne, oni nisu gosti oni su tu stalno, većina su stražari i vozači i naravno prijatelji. Gosti koji dolaze, ne dolaze da bi nas videli, naravno ima izuzetaka, ali većinom dolaze zbog nereda koji su lokalni vampiri, vukodlaci i veštice napravili. Jednom rečju ,,posao,, .''

-'' Okej, pravila sam kolače.'' potpuno ozbiljno sam to izgovorila. Klausu je to naravno izmamilo veoma veliki osmeh.

-'' Moram ih probati. Inače...ovo je nešto kao poslovna večera, tako da ne mislim da će biti nekakvog plesa, ali biće posle toga. Uvek slavimo kad nešto uradimo. Sad su svi napeti i nikome nije do slavlja, ali posle toga svi volimo da popijemo.'' namignuo mi je. Otišla sam do sobe i bacila se u krevet, mama još uvek nije došla. Taman što sam zatvorila oči čula sam nekakvo trčanje i onda sam videla Rous na mojim vratima. Bila je sva zadihana. Nije mogla da dođe do daha. Ustala sam sa kreveta i prišla joj.

-''Hej, hej. Šta se dešava?''sele smo na krevet.

-''Ovo će zvučati totalno ludo, ali moja pomoćnica me je ispalila. Otišla je sa svojim dečkom na neku žurku. Ne mogu sama da poslužujem hranu, ako bi ti mogla da mi pomogneš, znam da to zvuči mnogo glupo od mene. Znam da nisam ni smela ovo da te pitam, ali nemam nikog drugog osim tebe sada. Tako da te molim da razmisliš o tome. Za jedan sat će početi da dolaze gosti, tako da bi ti i ja mogle petnaest minuta posle toga izneti predjelo.'' gledala sam i suzdržavala se da ne prasnem u smeh. Bila je totalno zbunjena.

-'' Ti se to mene bojiš na neki način, izvini što te to tako direktno pitam, ali imam tako neki osećaj?''

-'' Pa, ako želiš iskreno. Da. Mislim ti si Klausova ćerka, ali tek sam posle shvatila da nisi u opšte, ni mrvicu kao on.'' Samo sam se toplo nasmejala na ovo njeno buncanje.

-'' Kao što si rekla nisam ni mrvicu kao on, tako da. Idemo odmah dole, da prekontrolišemo sve. Želim da bude bez i jedne greščice.'' izašle smo dole i odjurile u kuhinju. Stolovi je bili postavljen, a dvorište puno sveća. 

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Iiiii??? Kako vam se čini sve ovo? Šta mislite o svemu ovome? Pišite mi u komentarima, mnogo bi mi značilo. VOLIM VAS!