Rain | [m.yg & p.jm]✔

I

Krupni sivi oblaci brzinom svetlosti su se nakupili iznad grada. Ljudi su žurili da se što pre sklone od najavljene kiše. Na ulicama je bilo sve više gužve i jasno se moglo čuti proklinjanje lošeg vremena.

Začula se grmljavina i istog trenutka počeo je pljusak. Sada su ulice bile skoro prazne, tek bi poneka figura pretrčala preko iste u nadi da će negde pronaći sklonište od užasnog vremena.

Mokrim putem hodao je mladić plave kose poput vedrog neba, pa čak i tamnije. Sa sobom je imao crni kišobran i polako je koračao napred. Izgledalo je kao da mu pljusak uopšte ne smeta. Nogavice njegovih teksas farmerki bile su potpuno mokre, međutim, on nije obraćao pažnju. Malo je reći da je voleo kišu. Činila je da ga neopisivi osećaj svežine i slobode čitavog obuzme. Taj osećaj bio je, i te kako, jači od njega, te mu se bez pogovora prepuštao.

Iz daljine je ugledao figuru koja je stajala na trotoaru nedaleko od njegove kuće. Približavajući se, shvatio je da je to neki mladić, njemu potpuno nepoznat. Bio je okrenut leđima, njegova bela košulja bila je potpuno mokra, kao i njegove svetle farmerke. Plava kosa bila mu je slepljena, dok se voda slivala niz nju.

Pitao se šta on uopšte radi tu, sam i pokisao. Nije smatrao da je to u redu, te je, uz kraće razmišljanje, odlučio da mu priđe.

Drugi se nije osvrtao sve dok nije primetio da više ne oseća kako kapi kiše padaju na njega, iako je jasno mogao videti da kiša pljušti. Okrenuvši glavu, shvatio je da se nalazi ispod kišobrana neke potpuno nepoznate osobe. Mladić kose plave poput neba, stajao je pored njega pridržavajući kišobran. Osmeh je ubrzo ukrasio lice drugog, dok se trudio da bar malo pomeri mokru kosu sa svog čela.

"Pomislio sam da ti treba neko sklonište", rekao je onaj čiji je kišobran uzvrativši majušni osmeh.

"Hvala ti", odgovorio je drugi uputivši mu nežan pogled.

"Mogu li da znam tvoje ime?"

"Ja sam Jimin."

"Yoongi."

Jimin je pružio ruku starijem i pozdravivši se, obojica su se ponovo nasmejali jedan drugom.

Yoongi je uveliko smatrao da je taj mladić prelep. Nije imao pojma šta ga je obuzelo, ali bilo je jače od njega i neprestano je stvaralo osećaj divljenja.

"Zašto stojiš sam na pljusku?", upitao je Yoongi nakon kraće pauze koja je skoro prerasla u neprijatnu tišinu.

"Očekivao sam nekoga, ali ne i kišu", odgovorio je Jimin okrenuvši glavu u stranu, time proveravajući da li iko dolazi.

"Hladno je. Trebalo bi da odeš kući i presvučeš tu mokru odeću", nastavio je Yoongi.

"Hoću, hvala ti", izgovorio je Jimin pomerivši se iz zaklona i ponovo osetivši kišne kapi.

"Čekaj, uzmi ovo", rekao je stariji pružajući mu kišobran.

Jimin se okrenuo stavivši ruke u džepove i pogledavši u Yoongija koji je držao kišobran ispred sebe, sada se, takođe, nalazeći na pljusku.

"Živim nekoliko minuta odavde, biću u redu", odgovorio je ponovo mu uputivši slabašni osmeh.

"Dopusti da te otpratim", rekao je Yoongi ne obazirući se na ono što je mlađi upravo izgovorio.

"U redu", odgovorio je Jimin kroz smeh.

Obojica su se ponovo našli ispod kišobrana i ubrzanim koracima krenuli niz ulicu. Kiša nije prestajala, i na Yoongijevu radost, počela je da pada još jače. Kraičkom oka povremeno bi pogledao u Jimina, ali bi vrlo brzo okrenuo glavu trudeći se da ne bude napadan. Nikako nije želeo da ostavi loš utisak.

Nebo je zagrmelo i mladić zlatne kose se trgao nesvesno se približivši drugome. Uopšte nije voleo kišu.

"Da li je sve u redu?", pitao je Yoongi pogledavši u drugog.

"Da... da. Samo, grmljavina mi nije najomiljenija stvar...", nesigurno je odgovorio Jimin.

Stariji se sam za sebe nasmejao. Bilo mu je, na neki način, neobično i možda čak i slatko to što se drugi očigledno boji grmljavine.

"Izgleda da se sada rastajemo", ponovo je progovorio mlađi trgavši Yoongija koji je, do pre par trenutaka, bio izgubljen u svojim mislima.

Pogledavši unaokolo, stariji je shvatio da se njegova kuća nalazi u blizini. Bilo mu je i te kako drago zbog toga.

"Lepo je što smo se upoznali", rekao je pogledavši u Jimina.

"Da, jeste. Hvala ti što nisi dopustio da i dalje kisnem", rekao je mlađi.

"Vidimo se."

Napustivši sklonište koje mu je pružao crni kišobran, zaputio se ka svojoj kući što je brže mogao.

Yoongi je još par sekundi stajao gledajući u pravcu u kome je mlađi otišao, a potom se okrenuo i polako krenuo svojim putem. Kiša je ubrzo prestala da pada.

[A/N:

Datum početka editovanja:
31.03.2018.

Sve autorove poruke biće ili editovane, ili izbrisane.