Rain | [m.yg & p.jm]✔

XXII

"Yoongi, čekaj!", povikao je Jimin idući za starijim.

Yoongi se nije zaustavljao niti osvrtao. Zaputio se u malu prostoriju koju je Namjoon nazivao svojom, jer je upravo tu sređivao račune, pa čak i pisao pesme kada je u kafiću gužva.

Našavši se u prostoriji, Yoongi se konačno okrenuo i pogledao u Jimina. Crvena boja na beloj košulji bola mu je oči.

"Zaista nije onako kako izgleda...", rekao je Jimin zatvarajući vrata i gledajući u starijeg koji se smeštao na crnu kožnu stolicu.

Yoongi je uzdahnuo skrenuvši pogled.

"Zar sumnjaš u mene?", nastavio je Jimin približivši mu se.

Sada ih je delio samo radni sto.

"Ne", kratko je odgovorio stariji.

"Zašto se onda ponašaš kao da mi ne veruješ? I nisi morao da otpustiš Minu. Namjoon ionako nije tu, ali-"

"Šta 'ali', Jimine?! Šta?!", povikao je stariji lupivši rukama o sto i naglo ustavši sa kožne stolice.

Plavokosi mladić se trgao pomerivši se korak unazad. Yoongijevo namršteno lice davalo mu je do znanja da je zaista neraspoložen i ljut.

"Hoćeš da ona nastavi da radi ovde?", rekao je Yoongi prekidajući tišinu koja je trajala minut-dva.

Jimin ga je ćutke gledao nemajući snage da išta kaže. Glas starijeg mu je odzvanjao u glavi i nije mogao da poveruje da je njegov voljeni toliko povisio ton na njega.

"U redu. Neka ostane dok se Namjoon i Jin ne vrate. Posle toga će se verovatno izgubiti što dalje odavde", nastavio je Yoongi uvidevši da Jimin ne namerava da priča.

Jiminov pogled sada je bio zakovan za tlo. Nemo je stajao na sred male prostorije ne znajući šta da kaže. Ubrzo je skrenuo pogled na svoju košulju. Užurbano je počeo da otkopčava dugmiće.

"Šta to radiš?", rekao je Yoongi hodajući ka njemu.

"Kada ti ova fleka pravi toliki problem, a ujedno i glupu svađu između nas, evo ti košulja, baci je, spali je, kako god", odgovorio je Jimin nastavljajući započeto.

Yoongi ga je uhvatio za ruke i sklonio ih sa polu otkopčane košulje koja je otkrivala grudi mlađeg.

"Prestani", rekao je gledajući ga u oči.

Jimin je frknuo skrenuvši pogled. Osećao se glupo i nije imao pojma kako će se ponovo pojaviti u blizini riđokose devojke i praviti se kao da se ništa nije dogodilo. Pogledao je u Yoongija koji ga je i dalje držao za ruke. Izgledao je smirenije nego malo pre.

"Ponekad preteruješ. A to 'ponekad' je upravo sada", rekao je mlađi izvukavši ruke iz Yoongijevih.

Zakopčao je nekoliko dugmadi i malo se udaljio.

"Jimine, ja... Izvini", izgovorio je Yoongi tužno.

Nameravao je da ostavi nežan poljubac na usnama svog voljenog, međutim, drugi se odmakao. Stariji ga je zbunjeno pogledao osećajući krivicu.

"Verovatno se već napravila gužva u kafiću", rekao je Jimin okrenuvši se i izašavši iz prostorije.

Yoongi je i dalje zbunjeno stajao, dok mu je pogled bio fokusiran na sada otvorena vrata kroz koja je Jimin izašao. Zašto je nastala ovakva svađa i vikanje od kojih su se zidovi tresli? Šta im se desilo?

"Kako sam glup...", progovorio je Yoongi vrativši se na stolicu.

Stavio je ruku na čelo shvativši da je odreagovao previše burno. Znao je da nije Jiminova krivica i verovao mu je, ali je nesvesno pustio bes da ga kontroliše.

Nervozno je prošao rukama kroz svoju izbledelu kosu i naglo ustavši sa stolice, izašao iz prostorije.

Ugledao je Jimina koji je stajao za šankom i, sa osmehom na licu, usluživao mušteriju. Na sebi više nije imao onu belu košulju. Stariji se osećao loše prisetivši se znatno povišenog tona kojim mu se obraćao.

Okrenuvši se kako bi došao do aparata za kafu, mlađi ga je spazio. Međutim, vrlo brzo je pogled skrenuo na šoljicu kafe. Nije želeo da se ovako ponaša, ali nije imao izbora.

"Jimine, oprosti mi", začuo se glas iza Jiminovih leđa.

On se okrenuo držeći šolju kafe u rukama. Yoongi je, blago pognute glave, stajao ispred njega. Mlađi ponovo nije rekao ništa. Stajali su tako dok nije odlučio da bi bilo krajnje vreme da naručeno ostavi na šank kako bi ga neko od konobara odneo. Nameravao je da prođe pored Yoongija, ali osetio je njegove ruke na svojim i to ga je sprečilo. Tiho je izdahnuo.

"Trebalo bi da odnesem ovo", rekao je gledajući napred.

"Želim da razgovaramo", izgovorio je Yoongi neobraćajući pažnju na ono što je drugi rekao.

Mlađi se pomerio korak unazad i pogledao ga.

"Dobro. Samo me pusti da odnesem ovo", odgovorio je osetivši kako Yoongijev stisak slabi.

Oslobodivši se, ostavio je kafu na šank, te je sačekao da neko dođe po nju i odnese je do stola. Mina je užurbanim koracima prišla i uzela šoljicu.

"Nisi otpuštena", rekao je Jimin, na šta se devojka okrenula i pogledala ga.

Otvorila je usta da nešto kaže, ali Jimin se već nalazio dalje od nje, sada hodajući sa Yoongijem ka onom uskom hodniku.

"Oprosti mi, molim te", rekao je Yoongi gledajući u mlađeg.

"Previše burno reaguješ. Povredio si me. Da sam želeo da imam žensku osobu pored sebe, do sada bih je već imao. Ali ja to ne želim", odgovorio je Jimin hladnokrvno.

"Znam, ali..."

"Hajde da jednostavno zaboravimo na ovo."

Yoongi je uzdahnuo pogledavši u pod.

"Izvini... Znaš da ponekad ne mogu da se kontrolišem, a činjenica da je ona poljubila usne koje stalno ja ljubim me je razbesnela", rekao je.

"Moraš da mi veruješ", izgovorio je Jimin uhvativši starijeg za ruku.

"Verujem ti...", rekao je Yoongi.

***

"Novembar 10, 2016. godine

Desilo se dosta toga, ali nikako nisam imao vremena da pišem. Ta navika polako nestaje i više nemam potrebu za tim. Ipak, trenutno ne postoji niko kome mogu ispričati svoja osećanja, tako da sam odlučio da ih stavim na papir.

Imam predosećaj da će se nešto loše dogoditi. Yoongi i ja smo se posvađali, oko gluposti, ali sada mi ta svađa ne da mira. Osećam se užasno i očajno. Nikada ga ranije nisam video onako besnog, izgledao je kao potpuno druga osoba. Setio sam se onoga kada mi je Mina rekla da on nije onakav kakvim se čini... Ne želim da mislim na to. Samo želim da budemo srećni, zar je to previše?

Onaj loš predosećaj nikako da nestane. Nešto će se definitivno dogoditi...

Do sledećeg pisanja,
Jimin"