Rain | [m.yg & p.jm]✔

XV

Staklena čaša razbila se u milion komadića i time privukla pažnju nekolicini ljudi koji su sedeli blizu šanka. Riđokosa devojka je par puta trepnula, a potom se spustila da pokupi napravljeni nered.

U kafiću je vladala neka čudna atmosfera. Yoongi se već pomalo kajao jer je poljubio Jimina ovako u javnosti, sada su svi pogledi bili uprti u njih dvojicu. Mrzeo je taj osećaj. Vraćao mu je sećanja iz srednje škole i detinjstva kojih, u stvari, nije želeo da se seća.

Pogledao je u Jimina koji je zbunjenog izraza lica i dalje sedeo na stolici. U glavi je mogao da čuje nekakav smeh, mogao je da oseti kako ga ljudi osuđuju i proklinju, međutim, ne samo njega već i Jimina. Brzim koracima je prošao pored šanka i otišao niz hodnik koji je bio samo za zaposlene, sa željom da što pre nestane odavde.

Jimin je odmah nakon toga ustao sa stolice krenuvši za njim. Prolazeći pored šanka, osetio je da ga je neko uhvatio za ruku i povukao. Okrenuvši se, ugledao je Minu.

"Jimine", izgovorila je.

Uputio joj je upitan izraz lica ne rekavši ništa. Jedino je želeo da što pre čuje šta ona želi kako bi mogao da ode do Yoongija.

"Doveli ste reputaciju kafića u pitanje", nastavila je Mina gledajući ga namršteno.

Jimina je ovo razbesnelo.

"Reputaciju kafića? Slušaj, zaista bi trebalo da gledaš svoja posla", rekao je što je smirenije mogao da ne bi zvučao bezobrazno, jer ipak to nije želeo.

"Nisam li ti rekla da se kloniš Yoongija?", izgovorila je Mina približivši mu se.

Plavokosi je osetio određenu dozu tuge koju je to pitanje prouzrokovalo, jer, Mina izgleda i dalje misli da je Yoongi loša osoba. Ali Jimin nije mislio tako. Znao je da je starijem potreban neko ko će ga razumeti, i on je sada zapravo ta osoba. Voleo ga je onakvog kakav je i nije dozvoljavao da se iko meša u to.

"Nisam li ti rekao da gledaš svoja posla?", odgovorio je Jimin istrgavši svoju ruku iz njene i pošavši ka hodniku kroz koji je Yoongi prošao.

Našao se na otvorenom prostoru iza kafića koji je služio za pauze. Ugledao je Yoongija na drvenoj klupi. Duvao je hladan vetar zbog kojeg bi stariji povremeno zadrhtao.

Jimin je skinuo svoju jaknu koju je usput obukao i polako prišavši Yoongiju, stavio je na njegova ramena. Potom je seo pored njega uhvativši ga za ruku i pogledavši ga.

"Y-yoongi? Da li je sve u redu?", pitao je tiho, ali ipak dovoljno glasno da stariji čuje.

"Ne", začuo se hrapavi glas.

Mlađi se ponovo osetio tužnim, te je blago stisnuo Yoongijevu ruku ne bi li mu time pokazao da nije sam i da ima njegovu podršku.

"Hej, ako je to zbog Mine i ostalih ljudi tamo, ne brini, koga je briga za-"

"Ćuti! Samo... ćuti...", povišenim tonom izgovorio je Yoongi, okrenuvši glavu ka mlađem.

Jimin je blago uzdahnuo malo se pomerivši, pustivši Yoongijevu ruku i ućutavši. Pogledi obojice momaka su bili zakovani za tlo. Vetar je duvao sve jače i jače, dok su oni nepomično sedeli osećajući oštru hladnoću na svojim obrazima.

Obojica su se, na neki način, osećala užasno. Yoongi nije želeo da ponovo proživljava stara sećanja koja je težio da zaboravi, ali ona sve češće sama isplivavaju na površinu. Nije trebalo da povisi ton na Jimina i nije trebalo da ga tamo poljubi.

"Izvini...", konačno je progovorio Yoongi.

"Izvini što sam vikao i što sam te pred celim kafićem osramotio."

Jimin ga je pogledao.

"Mene nije sramota tog poljupca i nije me sramota tebe, Yoongi. Ali ponekad si tako hladan i odbojan da ja... ja ne znam kako da na to odreagujem. Želim da ti pomognem i da budem uz tebe", odgovorio je.

"Oprosti mi... Zaista ne mogu da se promenim..."

Yoongi je uhvatio Jimina za ruku, a potom ga povukao sebi u zagrljaj. Mlađi nije odgovorio ništa. Prepustio se toplini Yoongijevog zagrljaja i mirisu mente koji ga je podsetio na ono veče.

Razmišljao je o tome kako ga nije briga za tuđa mišljenja o njegovom životu i odlukama. Ali, na pamet mu palo da Yoongi misli suprotno. Želeo je da mu da do znanja da se na to ne treba obazirati, ali njegov današnji pokušaj bio je bezuspešan.

"Yoongi...", tiho je izgovorio.

"Da?", rekao je stariji.

"Samo... želim da znaš da sam uvek tu za tebe. Šta god da se dogodi, biću tu, u redu?", nastavio je Jimin nameštajući se u zagrljaju drugog.

"Hvala ti...", odgovorio je Yoongi.

To je bilo jedino što je trenutno mogao da kaže, jer nije mogao smisliti ništa lepše niti bolje. Sebe je smatrao osobom koja nikada ne bi znala da na tako nešto odgovori kako treba.

"Hajdemo sada unutra, ako ne želiš da postanemo žuta i plava kockica leda", rekao je Jimin malo veselijim tonom napustivši topao zagrljaj.

Yoongi se blago nasmejao i ustao sa hladne klupe uhvativši mlađeg za ruku. Ostavio je nežan poljubac na njegovom dlanu.

Jimin je uzvratio osmehom i prvi pošao napred osećajući se ponosnim jer je njegov Mesec ponovo zasijao. Samom sebi je obećao da nikada više neće dozvoliti da ikakvi oblaci zaklone i uguše taj sjaj.