Rain | [m.yg & p.jm]✔

IV

Jiminovo srce kucalo je nenormalno jako. Gledao je u Namjoona bez mogućnosti da išta kaže. Jin ga je blago gurnuo davajući mu do znanja da bi konačno trebalo da ode do mladića koji je tražio da ga vidi.

Uzdahnuo je skupljajući poslednje atome snage i samopouzdanja i konačno je krenuo Yoongiju.

"Tu si", rekao je Yoongi spazivši drugog koji mu se lagano približavao.

"Zdravo...", nervozno je izgovorio Jimin.

"Hajde, sedi", rekao je Yoongi neprestano ga gledajući.

Jimin je izvukao stolicu preko puta i stidljivo seo. Bilo mu je jako neprijatno iako je sebi već priznao da mu se drugi dopada, bez obzira na to što još uvek baš i ne znaju jedan drugog.

"Mislio si da sam te zaboravio?", upitao je Yoongi dok su njegove usne formirale blagi osmeh.

Mlađi je prošao rukom kroz kosu tiho uzdahnuvši. Oh, kako je samo bio nervozan.

"Ne, nije to. Samo mi je bilo čudno što si odreagovao kao da se nikada nismo sreli niti upoznali", iskreno je odgovorio izbegavajući da pogleda Yoongija.

"Izvini, nisam želeo da tako ispadne", rekao je Yoongi nervozno se nasmejavši.

"Dozvoli da ti se iskupim."

Jimin je konačno podigao pogled i susreo se sa parom tamnih očiju. Srce mu je ponovo zaigralo.

"Kako da se iskupiš?", pitao je zbunjeno.

"Pozvaću te na kafu i ti ćeš pristati", odgovorio je Yoongi kao da je već neko vreme u glavi smišljao ovu rečenicu.

To je, ustvari, bilo upravo ono što je uradio. Unapred je smišljao kako da to kaže Jiminu, a da ne ispadne toliko bez veze.

"U redu. Može, ali nije kao da imam drugog izbora", odgovorio je Jimin nakon kraće pauze.

Yoongi se nasmejao neskidajući pogled sa mladića preko puta sebe. Mislio je da ga može ovako gledati doveka i nikada ga se ne bi nagledao.

"Da li ti odgovara da se sutra nađemo ovde oko 11 sati?", upitao je Yoongi.

"Naravno", rekao je Jimin i uputio starijem slabašni osmeh.

"Sada me izvini, ali mislim da bi trebalo da se vratim na posao. Bilo mi je lepo, zaista."

Mlađi je nervozno ustao i pozdravio se sa drugim, a potom užurbanim koracima krenuo ka šanku. Ugledao je devojku riđe kose njegovih godina kako raspoređuje čaše i šoljice, te se zbunio. Do sada je uopšte nije video ovde, a trenutno nije mogao da nađe ni Jina.

"Izvini, znaš li možda gde je Jin?", rekao je obrativši se devojci.

Ostavivši čaše, okrenula se pogledavši u mladića ispred sebe.

"Verovatno je na pauzi. Sa Namjoonom", odgovorila je kratko.

"Onda mu neću smetati. Uzgred, ja sam Jimin", rekao je nasmejavši se i pruživši ruku kako bi se upoznao sa nepoznatom devojkom.

"Ja sam Mina", odgovorila je pozdravivši se.

Pogledavši sa strane, izraz lica joj se promenio; izgledala je kao da je videla duha. Primetivši to, Jimin je, takođe, pogledao u istom pravcu, ali jedino što je video bio je Yoongi koji je u tom trenutku nešto zapisivao.

"Da li je sve u redu?", upitao je Jimin vrativši pogled na Minu.

"Otkud on ovde?", promrmljala je devojka namrštivši se.

Jimin ju je i dalje gledao nemajući pojma u čemu je njen problem i o čemu se uopšte radi.

"Kloni se tog momka", izgovorila je Mina blago se nagnuvši ka Jiminu i prstom pokazavši na momka kose boje neba.

"Z-zašto bih?"

"On nije onakav kakvim se čini."

Plavokosi se pomerio par koraka unazad. Nije joj verovao, ali ono što je rekla definitivno mu se urezalo u pamćenje. Uputio joj je zbunjeni pogled, ne znajući da li je pametno da išta kaže.

"Odakle ti to?", konačno je progovorio stavivši ruke na bokove.

"Veruj mi, znam ga bolje nego što ti možeš da zamisliš", odgovorila je Mina nastavivši sa raspoređivanjem čaša.

Taman kada je Jimin pošao da otvori usta i još nešto izgovori, Mina ga je blago povukla za rukav majice.

"Imaš narudžbinu", rekla je pokazujući napred.

Jimin se okrenuo i izvadivši blokčić iz džepa, krenuo ka jednom od stolova. Nije znao šta da misli o svemu što je upravo čuo. Iako je to mrzeo, odlučio je da će ipak morati da se raspita.