Rain | [m.yg & p.jm]✔

XXIV

Bez obzira na to što je dan ponovo bio kišovit i hladan, Jimin je uživao u prisustvu svog voljenog. Stariji je bio zahvalan jer je konačno vikend, te nije morao da ustane rano ili bilo šta radi danas.

Sedeli su zagrljeni na kauču u Yoongijevoj dnevnoj sobi, neobavezno gledajući televiziju. Jiminova glava nalazila se na Yoongijevim grudima, dok su im prsti bili isprepletani. Jedino je zvuk televizora razbijao tišinu, mada, ni jedan ni drugi nisu toliko obraćali pažnju na veliki ekran ispred sebe.

Jimin je još uvek imao onaj čudan predosećaj koji mu je govorio da će se nešto loše dogoditi i na razne načine se trudio da ga potisne negde duboko i da zaboravi ga. Međutim, stalno se vraćao.

Njegov stisak vratio je Yoongija iz sopstvenih misli u realnost. Mlađi ga je čvrsto držao za ruku.

Yoongi ga je pogledao uputivši mu slabašni osmeh. Nije imao pojma da se Jimin borio sa svojim osećanjima.

"Sećaš se kada si me učio da sviram klavir?", rekao je Jimin trudeći se da onaj predosećaj ostavi po strani.

"Da, sećam se", kratko je odgovorio Yoongi prstima prolazeći kroz mekanu kosu mlađeg.

Jimin je podigao glavu sa Yoongijevih grudi i sa velikim osmehom na licu ga pogledao.

"E pa, komponovao sam pesmu. Veoma kratku, ali ipak pesmu", ponosno je rekao.

Usne starijeg su formirale osmeh time otkrivajući njegove bele zube. Uhvatio je Jimina za ruku i ostavio nežan poljubac na njoj.

"Znači ja sam dobar učitelj?", rekao je time učinivši da kikot ispuni prostoriju.

"Da, ti si najbolji učitelj ikada", odgovorio je Jimin.

"I najzgodniji, a i najlepši. Oh, da, i moj naravno", dodao je stidljivo.

Yoongijeve usne našle su se na njegovim, nedopuštajući mu da progovori ijednu reč više. Želeo je da ovo traje zauvek, jer su mu se Jiminove usne činile veoma slatkim i neodoljivim, a i jer ga je voleo. Neopisivo mnogo ga je voleo.

Osetio je kako im se usne odvajaju i ubrzo se našao oči u oči sa Jiminom koji je svojim šakama obuhvatio njegove obraze.

"Da li bi želeo da pročitaš tu pesmu i ispraviš moguće greške? Pa ćemo je svirati neki drugi put kod mene", rekao je mlađi gledajući Yoongija u oči.

"Naravno", odgovorio je Yoongi zaradivši još jedan poljubac.

"Onda idem kući po papire", izgovorio je Jimin pljesnuvši rukama i ustavši sa kauča.

Stariji se automatski našao na nogama pored njega.

"Jesi li siguran da hoćeš da ideš sam? Napolju pljušti kiša", izgovorio je zabrinuto.

"Ne grmi, tako da ću moći sam. Ne brini", odgovorio je Jimin oblačeći jaknu.

Stavivši ruku na kvaku, osetio je kako ga nešto u grudima steže. Neko čudno osećanje isplivavalo je na površinu. Par sekundi je nepomično stajao gledajući u vrata. Onda je okrenuo glavu i ugledao Yoongija koji je stajao na metar-dva od njega. Potrčao je ka njemu i ubrzo bio u njegovom zagrljaju. Yoongi ovako nešto nije očekivao i nije imao pojma šta je drugog nateralo na ovo. Osetio je kako ga Jimin grli sve jače i jače.

"Jimine... Da li je sve u redu?", prošaputao je rukom mazeći njegovu plavu kosu.

Onaj loš predosećaj se u potpunosti vratio i mlađi sada ništa nije mogao da uradi u vezi toga.

"Sve je u redu", lagao je.

"Samo te volim i... I osetio sam potrebu da te zagrlim...", nastavio je odvojivši se od drugog.