Rain | [m.yg & p.jm]✔

XXIII

Yoongi je svim silama pokušavao da zaboravi na onu besmislenu svađu sa Jiminom. Prošlo je svega nekoliko dana od tog događaja, a on je još uvek osećao krivicu. Jimin je prećutao svoje strepnje i negativne misli trudeći se da, kada god može, pokaže starijem koliko ga voli i koliko mu znači.

Obojica su ćutali ne bi li povredili jedan drugog. Toga su se najviše i plašili.

"Yoongi, požuri, zakasnićemo na aerodrom!", povikao je Jimin iz susedne prostorije.

Mladić kose boje neba nalazio se u svojoj sobi pred ogledalom. Ovo je treća kombinacija koju je isprobao i koja mu se ni malo ne dopada.

"Kakve veze ima ako zakasnimo? Sačekaće nas", odgovorio je prislonivši prugasti duks na grudi.

"Ne znaju da ćemo biti na aerodromu jer je to iznenađenje", rekao je Jimin ušavši u sobu i našavši se pored Yoongija.

"Izgledaš prelepo", dodao je nasmejavši se i poljubivši starijeg u obraz.

"Misliš?", zbunjeno je pitao Yoongi okrenuvši se ka drugom.

Jimin se ponovo nasmejao stavivši ruke na njegove obraze.

"Naravno", odgovorio je spustivši usne na Yoongijeve.

Nakon kratkog poljupca, Yoongi je obavio ruke oko mlađeg imajući potrebu da ga zagrli. Voleo ga je, zaista jeste.

"Hajde sada, moramo da požurimo i iznenadimo Namjoona i Jina", izgovorio je Jimin uhvativši Yoongija za ruku.

Ubrzo su se našli van kuće i uverili se koliko je vreme loše - odnosno dobro.
Jiminu je, naravno, današnji dan izgledao užasno zbog sivila koje ga je okruživalo. Yoongiju je dan izgledao savršeno, te mu je i raspoloženje bilo malo bolje nego inače.

Oni su bili kao kišovit i sunčan dan, kao Sunce i Mesec, kao nebo i zemlja - toliko različiti, a opet u nemogućnosti da budu jedan bez drugog.

Stajali su tako u tišini, držeći se za ruke i čekajući tramvaj koji će ih odvesti do željene destinacije. Povremeno bi pogledali jedan drugog, kraičkom oka, a potom bi razmišljali o tome kroz šta su sve prošli da bi stigli ovde gde su sada.

Yoongija su svi ovi stidljivi pogledi podsetili na prvi dan njihovog upoznavanja, na dan kada je zapravo samo smeo da gleda u predivno biće pored sebe, i to krišom. Podsetili su ga na dan kada se plašio da ga dodirne, da razgovara sa njim, da uradi bilo šta kako bi mu se približio. Voleo ga je još od tog prvog dana, samo tada tu činjenicu sebi nije mogao da prizna.

Isprepletao je svoje prste sa Jiminovim osećajući kako mu obrazi postaju vreli. Hladnokrvni Min Yoongi se zacrveneo.

Jimin je pogled bacio na njihove ruke koje se nikako nisu odvajale, a potom na mladića izbledele kose pored sebe. Primetio je svetlu nijansu crvene boje koja je šarala obraze njegovog voljenog.

"Crveniš, Min Yoongi, ponovo", rekao je kroz smeh time privukavši pažnju drugog.

"To je, ponovo, tvoja krivica, Park Jimine", odgovorio je Yoongi približivši mu se i nežno spustivši svoje usne na njegove.

Sada ga nije bilo briga za ljude u njihovom okruženju. Imao je osećaj kao da su potpuno sami.

Zvuk tramvaja ih je prekinuo, te su se obojica trgli i krenuli ka njemu. Yoongi nije ni sanjao da će ikada postati ovakva osoba kao što je sada.

***

"Jin je rekao da sleću za par minuta", izgovorio je Jimin okrenuvši se ka Yoongiju koji je ispijao svoju kafu.

Stariji je klimnuo glavom i blago se nasmejao.

"Kako ćemo ih uopšte videti u ovolikoj gužvi?", nastavio je mlađi zabrinuto gledajući unaokolo.

"Ne bi me čudilo da se Namjoon izgubi", rekao je Yoongi kroz smeh.

"Hoću reći, ne brini, biće sve u redu", dodao je primetivši Jiminov namršten izraz lica.

Jimin je skrenuo pogled sada gledajući ispred sebe. Neki avion je sleteo i on se nadao da je to avion njegovih prijatelja. Stariji mu se približio pogledavši u istom pravcu.

"Eno ih", rekao je pokazavši prstom na dvojicu visokih i moderno obućenih momaka.

Na Jiminovom licu pojavio se ogroman osmeh i počeo je da im maše kako bi im privukao pažnju. Obojica su ga prepoznala i istog trenutka ubrzala korak. Ipak nije bilo onoliko gužve koliko su mislili da će biti.

"Golupčići!", povikao je Jimin zagrlivši ih obojicu.

"Od kud vi ovde? Nedostajali ste nam!", rekao je Jin dramatično, praveći se da briše suze.

"I vi nama...", rekao je Yoongi iako mu je bilo teško da tako nešto prizna ovako javno.

"Da li nam je kafić u jednom komadu?", nasmejao se Namjoon pošavši napred.

"Ostavili smo neke pomoćne radnike da paze na njega, ko zna šta su oni uradili", odgovorio je Yoongi sarkastično.

Jin ga je ljutito pogledao uzdahnuvši. Odlučili su da, na par minuta, sednu u obližnji kafić, jer je Jimin insistirao da čuje njihove utiske sa putovanja.

"Dakle, želim detalje svega što ste radili", rekao je Jimin radoznalo gledajući u Namjoona.

"Baš svega?", zbunjeno je pitao Namjoon.

"Ne opet...", pomislio je Yoongi stavivši ruku na čelo.

"N-ne baš sve!", povikao je Jin mašući rukama.

Ubrzo je njihov sto postao najbučniji, a ujedno i najveseliji sto u malom kafiću blizu aerodroma.